Енглески физичар, математичар, механичар и астроном Исак Њутн /1643-1727/, један од највећих научника у историји човјечанства, рођен је 25. децембра 1642. године.
Њутн је био универзитетски професор на Кембриџу, а открио је гравитацију, односно општи закон привлачења маса, чиме је почела нова епоха у механици и астрономији.
Од 1703. до смрти 1727. године, био је предсједник Лондонског краљевског друштва.
Независно од Вилхелма Лајбница, Исак Њутн открио је диференцијални и интегрални рачун. Поставио је основе класичне физике и открио неке законитости у оптици.
Њутн је објаснио падање и кретање тијела, кретање Мјесеца око Земље и планета око Сунца, кретање комета, плиму и осјеку.
Открио је закон инерције, независности дејства силе и акције и реакције, те извео остале теореме механике.
Њутн је у математици пронашао и методу интерполације, уопштио бином и нашао биномни бесконачни ред, методу приближног одређивања вриједности нула функције, класификовао око 80 алгебарских степена. Конструисао је први телескоп са конкавним огледалом.
У његову част јединица за силу се назива „њутн“ и обиљежава латиничним словом „Н“ /Н/.
Француски математичар Жозеф Луј Лагранж често је изјављивао да је Њутн највећи геније који је икада живио, додајући да је он, такође, и „најсрећнији јер се систем свијета не може открити и установити више од једног пута“.
Енглески пјесник Александар Поуп, импресиониран Њутновим достигнућима, написао је чувени епитаф: Природа и природни закони у ноћној тами налазе скривеност. Бог рече: `Нека буде Њутн!` и све постаде свјетлост.
Њутн је преминуо 31. марта 1727. године у Лондону.
Срна
