Рече Господ причу ову: Човек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати. Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: Тргујте док се не вратим. А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: Нећемо да он царује над нама. И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио. И дође први говорећи: Господару, кеса твоја донесе десет кеса. И рече му: Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био вјеран, ево ти власт над десет градова. И дође други говорећи: Господару, кеса твоја донесе пет кеса. А он рече и њему: И ти буди над пет градова. И трећи дође говорећи: Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу; Јер сам се бојао тебе, зато што си човек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сијао, и сабираш где ниси вијао. А он му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човек строг. који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сијао, и сабирам гдје нисам вијао. Па зашто ниси дао сребро моје у мењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком? И рече присутнима: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. И рекоше му: Господару, он има десет кеса. Кажем вам пак: Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има. А оне непријатеље моје који нису хтјели да ја царујем над њима, доведите амо, и исеците их преда мном. 28. И рекавши ово Исус пође напријед идући навише у Јерусалим. (Лк.19. 12-28)
Живот десет слугу Божијих тј. свих људи на земљи, посебно свештеника, јесте непрестана небоземна трговина јер човек неки племенити тј. сам Господ наш Исус Христос, није рекао – истругујте једном – већ користи трајни глагол и наређује да се тргује непрестано … Тргујте (тј. стално делајте добро) док се не вратим тј. док не дођем да на Страшном Суду извршим небеску ревизију ваше трговине на земљи и судим живима и мртвима. У тој трговини кесе са сребром су благодатни дарови Цркве које је Бог дао слугама својим тј. пре свега онима којима је поверена свештеничка служба у Цркви, мада се речи слугама својим у најширем контексту односе и на све верне којима је дато десет Божијих заповести да се кроз њих уче истинском богопознању. Да те благодатне дарове Цркве Божијом милошћу и сарадњом са Богом, кроз смирење, љубав, подвиг и ревност, свако понаособ умножи.
Кад Господ дође у небеску ревизију наше трговине од Њега нам дарованим небеским благодатним даровима, они који су те дарове умножили, било на десет било на пет кеса сребра, добиће похвалу и заслужену награду (пет или десет градова тј. неизмерно више), јер нису били лењи у љубави, смирењу и подвигу. Нису били беспосличари као зли слуга. Зашто је тај слуга назван злим? Зато што је сребро благодатних дарова даровано му од Бога држао завезано у убрусу што ће рећи у мртвим и бесполодним делима таме јер је убрус символ умртвљености и смрти. Убрусом је наиме Исусово пречисто лице било покривено када је Његово Тело било положено у гроб. Управо убрусом тј. мртвилом својих грехова и страсти зли слуга покрио је Лик Божији у себи и није му својом лењошћу и злоупотребом слободне воље дозволио да Он као Бог просија у његовом личном животу кроз умножавање љубави, смирења и добрих дела. Све то заједно и значи држати сребро завезано у убрусу.
Господ затим кроз питање прекорева и изобличава лењост и исквареност злог слуге и каже му: Па зашто ниси дао сребро моје у мењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком? Богочовек Исус као да му каже: О човече и зли слуго, зашто моје сребро тј. моје благодатне и остале дарове које сам ти дао у животу, ниси однео у Мењачницу тј. у Цркву, односно у заједницу верних? Ако ниси знао како да га користиш могао си питати моје добре слуге тј. истинске, ревносне и смирене учитеље Цркве пуне моје љубави? Погледај колико је тамо у мојој Светој Цркви али и у целом свету било потребитих, колико ненаучених, колико гладних и жедних правде, колико неутешених, колико осиротелих и без оног сребра које си ти по лењости и огреховљености својој завио у своја мртва дела таме и сакрио од браће своје и сестара својих. Зашто сребро мојих благодатних дарова ниси употребио барем на молитву за ближње, и Ја би им дао све што би ти од Мене заискао, јер Ја сам рекао: иштите и добићете, тражите и наћићете, куцајте и отвориће вам се. Зашто си био толико лењ и зао па си све време свога живота живео грехом, дисао немилосрђем, умирао лењошћу и тумарао тамом? Зашто зли слуго убрусом својег мртвила покри бесцено благо Благотади Моје од себе самога и од ближњих својих?
И праведно је онда да сребро не остаје бескорисно у убрусу мртвила греха и злобе лењог и злог слуге, који је злоупотребио своју слободну вољу и показао се неодговорним, нечовекољубивим и небогољубивим. Зато Господ праведно наређује: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. И рекоше му: Господару, он има десет кеса. На први поглед неопрезном духовном оку ово се може учинити нечовекољубиво или неправедно али уопште није тако. Шта ће сребро благодатних дарова код лењивца и озлобљеног беспосличара? Да га сакрива у мртвилу својих злих мисли, речи, осећања и дела, као у каквом убрусу? Не браћо и сестре! Наш живот нам је дат да живимо свим богочовечанским врлинама и у делатној љубави према сопственој души. Такође и у жртвовању за друге. Но чиме је своју душу и душу својих ближњих хранио овај зли слуга? Да ли сребром љубави Божије према другима и самоме себи? Не. Он је своју душу и душе других људи хранио и покривао мртвилом звојих злих дела, мртвилом својих опаких речи и мртвилом својих грешних мисли. Кажем вам пак: Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има. Зашто? Зато што онај који има дела љубави, речи љубави и осећања љубави према себи и другима, и треба добити од Бога још више како би се и он и сви људи још више облагодатили сребром човека племенитог рода тј. Богочовека Христа. Али и зато што онај који неодговорно, себично и лењиво покрива пречисто сребро Божијих дарова са убрусом својих мртвих и грешних дела, својих празних и прљавих речи и осећања, такав га и не заслужује имати код себе. Јер онда сребро благодати Божије никоме не користи. Ни злом слуги, ни другима.
И на крају рече Бог вечне љубави: А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем над њима, доведите амо, и исиците их преда мном. Шта то значи исечите их преда мном? То значи да се њихове душе по наређењу Божијем имају одвојити од њихових тела. Да се Божијом Вољом расече заједница душе и тела, и да на тај начин наступи смрт тела. Зашто? Само из бескрајног човекољубља Божијег. Да се огромни и свакодневни грех несрећног злог слуге сваким новим даном његовог живота не би још више увећавао, како он на Страшном Суду не би заслужио још већу и тежу осуду. Но, не само због тога, већ и да грех и лош пример злог и лењог слуге не би још више кварио земљу и њене становнике, јер речено је устима Анђела: … и дође гњев Твој и време да се мртвима суди, и да се даде плата слугама Твојима, пророцима и светима и онима који се боје Имена Твојега, малима и великима, и да се погубе они који кваре земљу. (Отк. 11, 18)
Игуман Петар (Драгојловић)
