„Хвалите Господа Исуса Христа, Сина Божијег“
У долини где тишина шапуће,
Туман стоји, дом од мира ткан.
Где се молитва ко река слива
и где грешник постаје изабран.
У долини где мир вечни влада,
Туман свети као бисер сија.
Ту се срце покајањем смекша
и душу грешну Господ умива.
Пред Зосимом и Јаковом клекнух,
Што су Христа верно следовали.
У тишини чух глас милосрдни,
„Дете моје, сви грехови су пали“
Кад се сунце златом преобрази,
и задрхта гора од Божије силине.
Ја прогледах кроз сузе покајања,
преображена од небеске милине.
О, Исусе сине Бога живог,
славо неба и мира без цене.
Хвала ти што си ме дотакао,
кроз свете мошти, кроз Преображење.
