Конструкцијски, мост је био ремек дело светске архитектуре
У децембру 1934. године пуштен је у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља Александра“. Дигнут је у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста подигнут је 1957. мост незванично назван „Бранков мост“.
Бранков мост је још и тзв. „главни“ градски мост иако то није и по обиму саобраћаја (по овом параметру води мост „Газела“). По обиму саобраћаја, Бранков мост заузима друго место.
Данашњи мост саграђен је на темељима пређашњег, сасвим другачијег моста који је носио име краља Александра. Био је то величанствен „краљевски“ ланчани тј. висећи мост. Да је „жив“ и данашњи Мост на Ади морао би да „повије нос“ јер му у лепоти не би био ни до појаса! Мост краља Александра су красила два пилона у српско-византијском стилу који су стајали на величанственим постаментима који и данас носе Бранков мост. На улазима на мост требало је да стоје четири монументалне коњаничке статуе: Цара Душана и краља Петра I Карађорђевића са десне стране обале а хрватског краља Томислава и босанског краља Трвтка са леве.
Ипак, надолазећи ратни сутон (1934. година) у чијим ужасима је мост и страдао, спречили су „крунисање“ моста.
Конструкцијски, мост је био ремек дело светске архитектуре. Наиме, Саву је требало премостити мостом без иједног стуба подупирача у средини, с обзиром на то да се мост налази у зони пристаништа где је неопходно обезбедити услове за несметано окретање бродова. Мост краља Александра је удовољавао овим захтевима.
После рата, изграђен је нови мост – својеврсни светски рекордер! Бранков мост је, са главним распоном од 261 м, својевремено држао рекорд у свету за овакав тип моста. Реч је о континуалном систему тзв. коловозне табле у виду ортотропне плоче која је на овом мосту први пут примењена код нас.
Још једна занимљивост везана за овај мост за коју вероватно нисте знали је да Бранков мост у ствари чине два самостална моста близанца од којих је један, онај у правцу Новог Београда, старији чак 15 година.
Наиме, после 15 година употребе овог моста и изградње Новог Београда, његов капацитет је постао недовољан. Када пролазите Савским шеталиштем или крстарите реком испод овог моста обратите пажњу. Видећете да су у питању два потпуно одвојена моста, чак у детаљима и различита. А када прелазите преко њега разлику је готово немогуће приметити.
Извор: Хронограф
