Први семафор на свету постављен је у Лондону, 9. децембра 1886. године, а осмислио га је Џон Пик Најт. Семафор је личио на сигналне табле које су се већ користиле на железници са две траке: црвеном и зеленом. Црвена је наравно била знак да се стане, а зелена је значила да је довољено кретање.
Семафор је радио на гас, а сигналне траке је помоћу полуге померао полицајац. Након експлозије гаса полицајац задужен за померање црвене и зелене траке је повређен и власти су укинуле семафоре.
Било је потребно четрдесетак година да се семафори поново појаве на улицама и то у верзији која личи на данашње, а осмислио их је Американац у Солт Лејк Ситију. Тада је први пут искоришћена жута боја, као боја упозорења.
ПРВИ СЕМАФОР У БЕОГАДУ
Петнаест година након првог семафора у Европи, ова велика новина у саобраћају код нас, постављена је 4. децембра 1939. године у Београду.
Први семафор се тако нашао на раскрсници три улице: Краља Александра, Таковске и улице Краља Фердинанда (данашња улица Кнеза Милоша). Радно време семафора је било од 7х до 22х, након чега је од 22х до 23х светлело само жуто светло.
Постављање првог семафора било је права сензације и новине су то испратиле као долазак велике новине у нашу државу.
До 1957. године у Београд је имао 4 семафоризоване раскрснице са 16 семафора. Први „зелени талас“ успостављен је 1969. године у улици Кнеза Милоша.
Данас, скоро 80 година касније, постоји више од 500 семафоризовани раскрснице, као и скоро девет хиљада лантерни, односно делова уређаја који показују светлосне сигнале.
Извор: Београдске приче
