Реч дана је „заједничарити“. Шта значи наше заједничарење у Светом Телу и Крви Христовој у односу на друге облике учешћа у духовним стварима? У данашњем читању 1. Коринћанима 10:12–22, свети апостол Павле се враћа теми једења хране жртвоване идолима. Он изричито каже: „Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску. Не можете бити причасници трпезе Господње и трпезе демонске“ (ст. 21).
У овом одељку Павле учи да се, због искушења идолопоклонства, не треба јести месо принесено на паганским жртвеницима. Ово начело односи се и на нас данас – на све облике учешћа у ритуалима, активностима и понашањима у којима делимо уверења, вредности и осећања која нису сагласна са нашим учешћем у Светом Причешћу.
Питање самог једења хране
Раније је Павле изгледао сагласан са онима који су тврдили да су идоли „ништа“ (1. Кор. 8:1). Али тада је наглашавао да они који знају да су идоли само дрво или камен не треба да тим знањем саблажњавају слабије. Требало је да се уздрже ради савести брата.
Сада, међутим, Павле поново отвара питање самог једења те хране. Полази од Евхаристије. Једење и пијење Светих Дарова јесте заједница у Телу и Крви Христовој.
Реч „заједница“ значи и „учешће“ или „деловање у нечему заједничком“. Када се причешћујемо, учествујемо у светој стварности која нас превазилази и уједињује. Зато Павле пише: „Јер ми, многи, један смо хлеб, једно тело; јер сви од једнога хлеба причешћујемо се“. У Причешћу имамо заједничко само Христово Тело и Крв – постајемо једно са Христом и једни са другима.
У том светлу, Павле примењује исто начело на месо жртвовано идолима: „Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску.“
Идоли су ништа, али идолопоклонство је стварно
Да ли се Павле противречи? На једном месту каже да су идоли ништа, али сада додаје да је обожавање лажних богова идолопоклонство. А идолопоклонство је тежак грех против Јединога и Истинитога Бога. Свемоћни је „ревнитељ“ (ст. 22), што значи да не допушта да ишта у Његовој творевини прима захвалност, славу и поклоњење које припада само Њему.
Другим речима: где год постоји идолопоклонство, ту су и демони, који заводе учеснике и радују се њиховом греху. Једење меса жртвованог идолима значи заједничарење са демонима. Човек може мислити да идол није стварност, али демони који стоје иза тога јесу стварни.
Излаз из искушења
Наш одељак почиње мишљу да нас Господ неће пустити да будемо искушавани преко снаге наше. Увек нам пружа излаз (ст. 13). У овом случају, излаз је да се уопште не излажемо искушењу идолопоклонства. Савет апостола Павла гласи: избегавајте месо идолских жртви и, по аналогији, избегавајте паганске храмове.
За размишљање
Говорећи о храни жртвованој идолима, Павле нам пружа дубок увид у Евхаристију, али и начело против сваког учешћа у духовно нездравим и нечистим стварима. Свети Макарије Оптински рекао је: „Избегавај да од било чега или било какве праксе правиш идола.“
Како ми данас правимо идоле? Када год организације, навике или делатности захтевају од нас посвећеност и оданост која припада једино Богу, ми смо у опасности идолопоклонства. Тамо где неко или нешто тражи нашу крајњу преданост, ту су и демони.
Да бисмо избегли оваква искушења, Апослтол Павле саветује да се држимо подаље од свега што издаје јединство Свемогућега, а да се молитвено и верно држимо онога што нас чисти и обнавља у истинском – Светог Причешћа у Телу и Крви Христовој.
Извор: Правмир
