Из Новог завета знамо да је Божја намера за човечанство да се сви људи спасу и достигну знање истине (1 Тим 2:4). Шта је спасење? Ово је повратак Богу, проналажење истинске среће кроз спознају истине и ослобођење од греха. Спасење је погружење у љубав Божију, стицање благодати Духа Светога и узрастање по подобију Божијем. То је превазилажење усамљености, аутономије постојања, у којој се човек нашао после пада, у Христу, непомешана, нераздвојно и нераскидиво сједињена у себи Божанска и људска природа.
Здравље и благостање многи сматрају главним вредностима у људском животу данас. А Господ нашим молитвама често даје исцељење. Број болесника исцељених од Исуса Христа и апостола је непроцењив – у Јеванђељу су описани само најживописнији, поучни случајеви. Међутим, здравље само по себи није циљ. За нешто је неопходно. Kада би сваки здрав и напредан човек користио своја физичка средства за спасење, како би себе и свет око себе учинио бољим, онда бисмо живели у рају. Међутим, стварност око нас је потпуно другачија.
Често људи, у почетку потпуно здрави и напредни, чине непристојна дела, или чак намерно уништавају себе физички и духовно. Из овога следи да је здравље дар Божији, који може служити и спасењу и уништењу.
Особа која пати од тешке болести или повреде, како искуство показује, често размишља о Богу, смислу живота, обраћа пажњу на свој унутрашњи свет. Постоје случајеви – и то није изузетак – када су се, промишљањем живота, покајањем и молитвом, неизлечиво болесни потпуно опоравили, тако да су чак и искусни лекари у недоумици дигли руке и нису могли да објасне чудо које се догодило. Има таквих међу мојим пријатељима и познаницима.
Сећају се своје болести, ако не са захвалношћу, онда са неким посебним дубоким осећањем, јер су као резултат схватили нешто веома важно за себе, а њихов живот после чудесног опоравка постао је сасвим другачији – свестан, пун смисла, пун вредности. Оваква не би била да им се није догодила невоља која их је нагнала на коренито преиспитивање. Да ли то значи да се само кроз болест или несрећу можемо обратити Богу? Не. Али често су такви случајеви заиста постали прекретница у животу особе.
Зашто Господ не исцели све? Вероватно зато што, прво, Он не тежи да нам да привремене користи, али чини све да нас доведе до вечне радости, независно од телесног здравља, благостања и спољашње удобности. Болест у овом случају може постати својеврсно средство за духовни раст, превазилажење неких порока, стицање искуства уздања у Бога, смирења и стрпљења. И друго, због недостатка вере у људе. Бог је заиста свемогућ. Међутим, његова свемоћ се повлачи пред нашом слободом. Христос је учинио многа чуда у Палестини, а када је дошао у Назарет, свој родни град, тада, како пише јеванђелист Матеј, није учинио многа чуда тамо због њиховог неверја (становника града. – Ред.) (Мт. 13). :58). Ако човек не верује у могућност чудесног исцељења, ако са његове стране нема ватрене молитвене молбе, ако не жели ништа да зна о Богу, онда Бог једноставно нема на шта да одговори. Лечење би у овом случају било насиље против воље пацијента.
Превод са руског редакција Чудо
foma.ru
