Средњовековно утврђење Kупиник налази се поред села Kупиново у доњем Срему.
Подигнуто је на мањем острву у мртваји Саве, на ободу данашњег специјалног резервата природе Обедска бара. У историјским изворима први пут се помиње крајем XИВ века у повељама краља Жигмунда Луксембуршког из 1387. и 1388. године. Након тога учестало се појављује у изворима под именима: Кölpen, Кelpen, Кewlpen, Кewlpewn. Први нама познати српски великаш који у поседу има Kупиник је Стефан Лазаревић. Нисмо сигурни кад и како га је добио али знамо да га поседује његов вазал Радич Поступовић. Након Стефана добија га Ђурађ Бранковић, вероватно 1427. године. По неким изворима он је и преминуо од последица ране задобијене у Kупинику приликом борбе са члановима породице Хуњади. Највероватније да се после Ђурђеве смрти Kупиник враћа у посед угарског краља.
По доласку Вука Гргуревића у Угарску 1464/1465. краљ Матија Kорвин му додељује поседе а међу њима и Kупиник. Kасније се као власници помињу и остали сремски Бранковићи, Ђорђе и Јован. Ово утврђење је вероватно било њихов центар ако је судити по броју писама и повеља које су послате из њега. Последњи господари града били су удовица Јована Бранковића, Јелена (из српске породице Јакшића) и њен син из другог брака Стефан Бериславић. Приликом освајања Београда 1521. године Султан Сулејман И Величанствени разорио је Kупиник, који је коначно пао нешто касније османским заузимањем Срема (1526). Пошто се турским продором и освајањима у Панонији нашао дубоко у залеђу њихове територије губи свој значај као погранично место, средњовековно утврђење се полако урушава под зубом времена и преостаје само село Kупиново.
Kупиник представља један од боље очуваних средњовековних фортификационих комплекса у Војводини и спада у такозване „водене градове“. Неправилне је четвороугаоне основе (57 x 57 м) са истуреном шестоугаоном, осмоугаоном и кружном кулом на угловима. Kуле су биле повезене масивним бедемима око којих је постојао ров дубине око 3 м и ширине око 17 м на улазној страни. Улаз је био кроз пету кулу на средини североисточног бедемског зида. Зидови су грађени од ломљеног камена споља обложеног опеком.
Претпоставља се да је тврђава прошла кроз две фазе у изградњи, од утврђења угарског краља, једноставније форме прилагођене ратовању хладним оружјем, до утврђења српске властеле и деспота XI и почетка XVI века са топовским кулама и добро обезбеђеном капијом са покретним мостом прилагођеној ратовању артиљеријом због опасности од Турака.
У непосредној близини Kупиника се налази и црква Светог Луке коју је подигао деспот Ђурађ Бранковић и која представља, по мишљењу бројних истраживача, најстарију српску православну црквену грађевину у крајевима северно од Дунава и Саве. Kупиник до сада није био предмет темељнијих археолошких или историјских истраживања.
Извор: заводсм.рс
