Како узвишени идеал
– све што имаш, твоје је,
ником отето,
никад проклето,
за добро,
за породицу,
на славу Божију,
за ближње
и за сиромахе
– Христове просјаке
Док тако живесмо
и небески благослов имасмо,
отац на челу
– глава куће,
око њега сви,
кћери и синови,
снаје и зетови,
и деца безазлена,
за Царство Небеско рођена
Све то, на жалост,
срушише они
који се од Бога одвојише,
и хтедоше и учинише тако,
да они свима
газде буду
– отимајући,
жарећи и палећи
из зла у горе чинећи
И прођоше разна
царства земаљска,
како их пророк Данило виде,
и ево, сад се
последње успоставља,
да се у свету
један газда јави,
а наш добри домаћин
да се заборави
Један владар,
једна влада
– свет без граница,
као огледало
без људског лица,
све обезличено,
јединствено,
а подељено,
и невидљивим узама
повезано,
а печатом звери
запечаћено
Црква у пустињи,
свет у тмини,
ал’ изабраних ради,
скратиће се дани ти,
док се Крст Господњи
на небу не јави
и док се победа
Небеског Домаћина – Бога
не објави,
коју ће Господ
са изабраницима својим,
читаву вечност да слави.
Епархија зворничкотузланска
