Ништа на свету
веће нема, од
заједнице са Богом
и да син
говори Оцу, као
ја са тобом
То је Адамов
рај, који сатана
наруши, гордом
мишљу, да ће као
богови бити и
смртну жаоку
успе му
скрити
О сузе првога
Адама, ви и нас
омивате,
јер смо
и сами много пута
пали, а плача
нема, којим би
у рају остали
Ми се више
раја и не сећамо,
ни тога како
Бог њиме шета,
тражећи Адама
у шибљу, иза
дрвета
Адамов рај је
кинониа,
заједница са Богом
која нас чини сином,
а не робом
То ако изгубимо
губимо све, и ево
ропства и таме,
а Бог нас је за
рај саздао, за рај
и не саме
Епископ Фотије
