Сваки велики празник који празнујемо јесте својеврсно сећање на славне догађаје и домострој спасења који су се збили посредством силе Божије. Али сваки празник није само пуко сећање на нешто што се некада давно догодило већ је и актуализација тог догађаја данас.
Ускоро ћемо овде и у свим Православним црквама и храмовима да се сећамо Рођења Христовог, и Он заправо Духом Светим на један чудесан начин поново бива рођен, отелотворен. Бива Онај који силази у заједницу са родом људским, силази у пештере наших срца, сабира се око нас. Бива Онај који је са нама, доноси нам славу Божију, доноси мир на земљу, доноси ангеоско појање, доноси нам спасење.
И у догађају његовог чудесног рађања и отелотворења, поручује нам и дан данас, да човек јесте створен да би Био бог и да ми не треба само да се сећамо Христа као историјске личности, која је ходила овом земљом пре 2000 година, већ да у лику сваког брата и сваке сестре наше будемо свесни да су они такође мали Христоси и да је Христос у заједници са свима нама.
Зато што је Он постао човек и то што је Он рођен од Пресвете Дјеве значи да сваки човек, свака жена, сваки брат, свака сестра, какав год да је био, јесте Божији и јесте онај кога љубећи, љубимо самог Бога. И зато сваки празник који празнујемо, крунишемо Светим причешћем, које није ништа друго до најтешње и најприсније сједињење нас са Христом. То значи да ми постајемо једно са Њим и ми постајемо мали Христоси на тај начин. И кроз заједницу са Христом, тако причешћени, тако сабрани, ми актуализујемо Њега данас. Заправо Он је и данас ту, заједно са нама на један пун и апсолутан начин.
Зато уживајмо у овим дивним празницима који долазе и које наша Православна црква празнује, јер на тај начин ми инкорпорирамо живога Бога у наше животе. Али такође, сваки празник није само прошлост, него нам отвара врата будућности.
Исто тако као што су анђели некоћ најавили долазак Месије Христа певајући са небеса, појући анђеоске химне и песме, исти ти анђели доћи ће у дану Другог и Страшног Његовог доласка са моћним трубама да најаве Други коначни долазак Христа Спаситеља света.
Учествујући у овом празнику који нам долази, да се и тога сетимо, да то није ради нечега што је било или нечега што је сада, већ да коначна истина и коначно спасење долази у будућности. Да се подсетимо смисла наше вере зарад чега је заправо Христос постао човек, а постао је да би нас учинио боговима, да би нас учинио вечнима, да би саваскрсли са Њим, наследили Царство Небеско и вечни живот.
Зато да се још више радујемо, још више благодаримо Богу на свему што нам је дао и да отворимо разум срца нашега, да познамо Спаситеља у лику једни других. Да га достојно примимо, да се причестимо Њиме, јер на тај начин ми себи купујемо карту и улазницу за Царство Божије.
