У данашњој недељи славимо и сећамо се Свих Светих. Постоје светитељи за које знамо, које славимо, чије датуме у календару познајемо, али постоји и мноштво оних светих који су само Богу познати. И зато се данас сећамо свих светих просијалих у Христу.
Сви смо ми позвани на светост. Сви ми учествујемо у светости Живога Бога, причешћујући се од Тела и Крви Господа нашега Исуса Христа и није ни чудо што се спомен Свих Светих слави недељу дана након великог празника Силаска Духа Светог на апостоле и на ученике Христове, то јест на све нас. Јер Дух Свети долази послан од Оца преко Сина свима нама крштеним у име Свете Тројице, управо да нас учини светима.
Зато светост у нашој Православној Цркви није само једна морална категорија: да ли смо прешли на црвено преко пешачког или да ли смо урадили ово или оно, или да ли смо били беспрекорни. Не ради се овде само о нашим достигнућима и нашем друштвеном животу, већ се ради управо о превазилажењу ограничења људске природе. То се догађа силаском Духа Светога који нас освећује и који нас чини обоженим и који нам помаже да превазиђемо ту нашу природу. Тако су и светитељи наши, Свети Зосим и Свети Јаков, даровани снагом и силом од Духа Светог да исцељују и да лече од многих болести.
Тај исти Дух Свети данас почива на свима нама јер када год се окупимо у име Господа нашега Исуса Христа заједно да служимо Свету Литургију, Дух Свети силази на све нас и све нас чини светима, праштајући нам наше грехе, чистећи нас, дарујући нам дарове Божанских енергија, само Богу знаних.
Ова недеља нас такође припрема и за предстојећи пост, посвећен Светим Апостолима. Онима, који су први примили Духа Светога и раширили Благу вест о спасењу читавој Васељени. Оно што можемо научити од данашњег празника јесте да пост који предстоји и сав подвиг на који нас Црква позива – да постимо, да се молимо, да чинимо дела милосрђа, да бдијемо, да се трудимо да помогнемо ближњем и физички и психички, да се жртвујемо за другог – сва та дела која се очекују од нас и наше усхођење на путу ка врлинама, недовољно је и узалудно је ако се то не крунише Светим причешћем. Пошто учешћем у Тајнама Божанским примамо у себе Живога Бога Господа нашег Исуса Христа и Дух Свети силази на нас те ми бивамо духоносци и мали Христоси.
Христос управо значи – Онај који носи на себи Духа Светога.
Ми постајемо мали Христоси када се причешћујемо; тада постајемо једно са Христом али постајемо и они који носе на себи Духа Светога.
Зато искористимо ове дане предстојећег поста да се мало жртвујемо Господа ради. Да гледамо да постимо (ми смо одувек били православан и веран народ), да нам не буде тешко да се мало потрудимо. Да се молимо Богу, да посећујемо богослужења, да праштамо једни другима, да се трудимо да имамо љубав једни према другима и напослетку, да крунишемо нашу веру причешћем, јер на тај начин задобијамо спасење, задобијамо здравље и телесно и духовно. Задобијамо попутнину за живот вечни, за Царство Небеско кога са вером очекујемо.
