Молитва Господња или Оче наш је пре свега литургијска молитва. Ово је врло важна напомена ако желимо да правилно протумачимо, шта значи ова молитва коју је Господ препоручио својим ученицима или како то кажу у Светом Јеванђељу када их је учио како треба да се моле Богу, он им је управо изрекао ову молитву Оче наш. Но, то када кажемо да је ово литургијска молитва, то подразумева у ствари да се она чита у оквиру литургије. Ако сместимо ову молитву у литургијски оквир тада она изражава у ствари тај етос, односно читаво стање које изражава литургија. Да као што и друге литургијске молитве изражавају тај свеукупни однос односно свеукупни етос.
„Хлеб наш насушни дај нам данас“ – Обично када људи читају ову молитву Господњу и када дођу до овог места сви скоро мисле да се ту ради о овом свакидашњем хлебу који ми месимо и једемо. Међутим, овде се пре свега ради о призиву да дође Господ наш Исус Христос. Зато што, Господ је у ствари тај који нам даје живот. Обично људи мисле да човек живи о хлебу. Међутим, Господ каже на једном месту у Светом Писму: “ Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих“. Пре свега та реч Божија је у ствари сам Христос који је дошао ту и сјединио се са нама. То је једна личност. Исто тако у Светом Писму Новога завета апостоли често поистовећују Христа са хлебом живота, и говоре да је он хлеб живота који је одозго сишао. И управо ова молитва, дакле ова прозба: „Хлеб наш насушни, дај нам данас“, управо се односи на тај вапај Хришћана, да дође Господ, и да дође то Царство.
Следећа прозба такође указује на то Царство Божије и она значи: „И опрости нам дугове наше као што ми опраштамо дужницима својим“. ово треба схватити и како су нам и свети Оци говорили, да је у ствари опроштај нама грехова. Када Господ каже: „Нећу се сећати више, нећу памтити ваше грехе“. То значи, да Господ , апсолутно неће нам узимати никакав грех. Јер оно што Господ не памти, то и не постоји. Јер опроштај грехова од стране Господа, нама је у ствари тај што ће нам Он даровати живот, Што ће нам даровати Царство, што ће нас подићи из мртвих. То је у ствари однос љубави Божије према нама.
Ми обично однос човека према Богу схватамо јуридички, односно законски. Да је Бог прописао неке законе, и сад нас чека када ми то прекршимо Он нас бије. И када прекршимо законе, ми смо једном прекршили за сва времена. Дакле колико год да се кајемо, остали смо грешници. Може неко да нам каже, нећу да те бијем због тога, али ти си ипак грешник. Не ради се овде о томе, овде се ради о сасвим једном другом односу а то је тај такозвани љубавни однос који увек има везе са животом. Дакле, када некога волите, ви тада занемарујете његове недостатке. Чак моралне, и физичке, све те преступе закона. Ви га волите толико да он вечно живи. То је оно као кад мати стално се љути на дете када оно крши неке норме, понаша се овако или онако и она га често и грди и бије га понекад, али када је оно у опасности да умре или се изгуби тада мати моли Бога и све у том тренутку заборавља и моли само да му је живо. То показује да је однос те љубави према нама Божији однос, у ствари тај који ће нам дати живот и све нам заборавља. Али то подразумева и други део ове прозбе „Као што и ми опраштамо дужницима својим.“ То је оно што нас води у Царство Божије. То је оно што може да нас учини да будемо чланови те заједнице Царства Божијега. Јер замислите, ако ви мрзите брата или ја мрзим брата, другог човека, ако га Бог воли јер то је Бог у ствари, Он одређује Он нам даје живот. Како ћу ја да се нађем са њим у истом Царству, у истој заједници са Господом. Шта ће тад бити? тада морам да одбацим и Господа. Обично то ми и тражимо од других људи, када ми некога мрзимо и не волимо тад тражимо да и други њега мрзе, не можемо да поднесемо да га други воле. Тада ми кажемо, ја ни са тобом нећу, пошто си са њим.
Дакле, то је нешто што је највећа препрека за улазак у Царство Божије, та мржња на другога. Пита ученик светог Анастасија Синаита како ћу ја да зарадим Царство Божије? Нити могу да постим, нити могу да се уздржавам од блуда, нити могу да будем девственик, нити могу да издржим велика бдења…Он каже њему: „Сине, ево ти најкраћег пута..љуби ближњега свога и немој имати никад мржњу нинакога. “ Дакле, немој злопамтити, то ти је улаз у Царство Божије“.
Епископ Угнатије Мидић
