„Ја искрено мислим да сам изван књижевности и да због тога нисам ни у пажњи ни у надлежности књижевних критичара. Што дуже живим и више пишем све сам даље од постојећих књижевних квалификација. Ја волим и умем да радим само ово и овако, а то је за нашу културну и књижевну јавност мало и неозбиљно. Немам ништа против. Сигуран сам да то нешто некоме значи а име те потребе и задовољства није битно. Kњижевност је једно а такозвани књижевни живот нешто сасвим друго. Чланови, председници, секретари, уредници, рецензенти, критичари – то нема везе, од тога сам већ одавно дигао руке. Побегао сам из свих организација и живим потпуно сам на острву свог писаћег стола. Не тражим ништа, не треба ми нико, живим слободно и отмено“
У шпајзу има један сира
а парцов једе тога сира
без обзира
А парцов једе тога сира
и баш га њега много брига
углавном да је њему стига
Ал у тај парцов дође болес
пређе у њега из тај сира
и почме га деранжират
И почме њега деранжират
и деранжират и деранжират
сваког дана деранжират
Боли парцова његов стомак
као да има једно стврдло
и мисли да ће умрети одма
Можем мислити како му је
у његов стомак кад га врти
