Један читалац, потписујући се као„доктор”, коментарисао је на сајту „Политике” интервју деведесетдвогодишњег академика Владете Јеротића замеривши му често појављивање у медијима које „не доликује једном правом интелектуалцу”.
У данашње време када су из медија естрадни и ријалити садржаји протерали интелектуалне и културне, повећана је потреба за појављивањем паметних људи у медијима. Прави интелектуалац 21. века је управо комуникативан и присутан у медијима како би дотакао што више људских живота.
Да се Владета Јеротић није појављивао у медијима када сам ја био средњошколац, не би могао да ми буде узор и инспирација, и ја се данас сигурно не бих бавио својим послом психотерапеута.
Под мрзитељем се на друштвеним мрежама подразумева особа која из позиције презира и мржње коментарише нечији лик и дело. Главна карактеристика ових коментара јесте да су лични, усмерени на особу, а не на њене изјаве, са циљем да је обезвреде, омаловаже и дискредитују. Иако мрзитељи у својим изјавама користе „говор презира и мржње”, често је њихово понашање мотивисано још дубљим осећањима зависти и љубоморе.
Наведени „доктор” је очигледно зелен од зависти читао текст, сматрајући да му је „његов” медијски простор непоштено узурпирао професор Јеротић. Између редова провејава његова жеља да буде присутан у медијима и нечујан крик: „Новинари, зовите мене, а не Јеротића.”
Мржња је осећање онога који процењује да је други који је предмет мржње – зло људско биће и да оно због своје злобе заслужује да пати и да буде уништено. Мржња је по правилу лични, индивидуални однос између појединаца. Социјалне мреже омогућују лако повезивање истомишљеника, па и повезивање мрзитеља у групе које развијају динамику чопора који прогони плен. Овако удружени у свом супротстављању некој по њима негативној личности, мрзитељи на друштвеним мрежама врше прави мобинг, шиканирају појединца, покушавајући да код остале публике створе негативну слику о датој личности. Најстрашнији је облик малтретирање оних који још не знају да се заштите – малолетника – и то од стране групице вршњака, што некада има трагичан исход, као у случају малог Алексе из Ниша.
Логичка грешка на којој мрзитељи заснивају своју активност јесте уверење: ако докажем да је неко други лош, то значи да сам ја бољи од њега. И зато је главна психолошка добит мрзитеља покушај лечења сопственог комплекса ниже вредности. Kако нечија вредност не може да настане тако што се доказује да неко не вреди, јасно је да овакво лечење никако не може да буде успешно, већ да само доводи до краткотрајне илузије побољшања, али да може да начини велику штету омраженој особи. Бити мрзитељ значи играти игру губитника.
политика
