У последњих десет година, колико је Александар Јовановић директор школе “Прота Стеван Поповић”, у Чумићу код Крагујевца, константно унапређује садржаје у школској настави и, како каже, “у главу зна” свако дете.
Ученици имају пластеник, кошнице са пчелама, штампају школске новине, цртају на липовим даскама, а школа је јединствена и по томе што има сопствено етно село и бави се образовним туризмом.
Етно село у сеоској школи, рекло би се – ништа необично. Међутим, ово ‘село’ је јединствено, јер се у њему налази аутентична кућа с краја 18. века, у којој је почело описмењавање у Шумадији.
Цео комплекс има осам објеката и представља амбијенталну целину шумадијског домаћинства од пре 200 година, а централно место заузима “Протина кућа”. Александар Јовановић за наш портал објашњава да је тај објекат од непроцењивог значаја за мештане, јер су поносни на чињеницу да ја баш у њиховом селу основана прва школа у Шумадији још 1792. године.
“Да бисмо објаснили одакле етно село у нашем школском дворишту, морамо да се вратимо у 18.век”, почиње, готово као кустос у музеју, да прича директор Јовановић и додаје да је прву школу у Шумадији основао Сремац из Ирига – прота Стеван Поповић.
“Прота Стеван је у Шумадију дошао на позив богате породице Божић из Чумића, како би описмењавао децу виђенијих мештана у то време. У знак захвалности, мештани су му одмах саградили кућу у којој је он учио децу, у прво време богатијих људи, а касније и свих осталих.
Протино подучавање у сопственој кући сматра се зачетком организованог образовања у Шумадији, тако да смо ми најстарија школа, која у континуитету ради од 1792. године. Та кућа, у којој је све почело, заузима централно место у нашем етно селу”, објашњава Јовановић и наводи да то није првобитна локација, већ да је заједно са мештанима покренуо иницијативу да се кућа “пресели” у близину садашње школе.
Етно село и идеја о образовном туризму
Залагањем мештана и Завичајног удружења “Чумићани”, осим Протине куће, у школско двориште су “пресељени ” и други објекти с краја 18. и почетка 19. века, па се сада у етно поставци под отвореним небом налазе кош, млекар, амбар, качаре и клета (шумадијски назив за вајат, односно собу за младенце). Јовановић наводи да су све објекте за формирање “Протиног села” донирали мештани, а да је цео процес пресељења и рестаурације био изузетно захтеван, јер је све морало да се растави на делове, транспортује и поново склапа на садашњој локацији.
“Људи су поклонили оно што су наследили од својих предака и ја сам им захвалан на томе, јер сада имамо формирано комплетно шумадијско домаћинство. У сваком објекту је оригинално покућство и алат из тог времена. Ученици из наше етно секције прикупили су преко 500 експоната који се налазе у сваком од ових објеката”, каже Јовановић, додајући да су за процену аутентичности и прављење поставки имали велику подршку стручњака из Завода за заштиту споменика културе и Народног музеја из Крагујевца.
Уз отварање етно села, школа је припремила и образовне програме за групне посете деце из других средина. У две велике качаре, формиране су ’амбијенталне учионице’ за практично реализовање наставе из предмета Народна традиција, а током прошле године, школу је посетило око 400 деце из Крагујевца и Тополе.
“Када нам долазе ученици, то је целодневна забава за њих. Ми ангажујемо сеоског ковача, који им прича о свом занату и показује алат којим ради. Организујемо цео процес припреме славског колача и предавање о традицији славе, цртање на даскама од липовог дрвета, пресађивање цвећа и обилазак нашег пчелињака. Ми се трудимо да им будемо добри домаћини, а верујем и да они одлазе пуни утисака” прича директор.
Часови биологије у пластенику
На конкурсу Министарства за заштиту животне средине, школа је добила пластеник, у којем ученици сами расађују и узгајају цвеће, зачинско и лековито биље, а школска економија има и 10 кошница са пчелама које је обезбедио Град Крагујевац. Јовановић наводи да економија за сада не остварује никакве приходе, већ да је користе за огледно приказивање на часовима биологије и природе и друштва. Међутим, додаје, да је у плану изградња сушаре за шљиве која би доносила приход.
“У Чумићу се људи претежно баве воћарством, а шљива је најзаступљенија. Планирамо да отворимо малу сушару и мештанима услужно сушимо шљиве, а сав приходе од тога усмерићемо у ђачку кухињу, екскурзије и бесплатне уџбенике. То би била одржива економија, јер међу мештанима постоји велико интересовање за сушењем шљива”, објашњава Јовановић своје планове за унапређење школског стандарда.
Награђивани и ученици и школа
Сеоска школа у Чумићу, на понос ученика, запослених и свих мештана добитник је највећих награда у области образовања, наводи директор.
За нарочите заслуге у просветној делатности школа је 2015. године добила признање Сретењски орден ИИ степена председника Републике Србије, а 2019. Светосавску награду Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као пример добре праксе у очувању народне традиције.
У школи се поносе резултатима деце у наставку образовања и наводе да је у последњих осам године, двоје ученика проглашено за ђака генерације у Првој крагујевачкој гимназији, која важи за једну од најбољих у Србији.
О свим школским и појединачним наградама, као и о новостима у школи и селу, извештава школски лист “Протине новине” који уређују чланови новинарске секције. Новине излазе два пута у току школске године, а према речима директора, то је право сеоско гласило, јер ученици у сваком броју пишу и о сеоском животу.
nova.rs
