Да се најпре упознамо,
дружењу да увод – дамо.
Влајић Гордана сам ја,
неки мисле сад – п’а шта!?
Добро мислите, нека, нека,
и треба критика да ме дочека!
Дакле, да отклоним сумњу сваку,
да на место поставимо длаку по длаку.
Елем. Бавим се углавном писањем,
малко брисањем и нимало хвалисањем.
Да ме одгонетнемо: да ли сам ја… – Пена?!
Не, али сам – Ж, Ж Жена!
Да ли сам – Јака?
Па, не баш, више сам некако Б, Б, Бака.
Долазим ли из Панчева Брада?!
Неее. Него из Панчева Г, Г, Граааада!
Пишем Фриче, Џомане и Чесме?
О Боже, неее! Не – Фриче, већ Приче.
Не Џомане – него Романе.
И не Чесме, него П, П, песме!
И сад – одговорити је сасвим лако
зашто је без учења – наопако!
Свако словце вреди злата,
ништа смо без тог алата.
Упамтите – то је хитно…
А шта ако променимо Х?
И ставимо слово са стомаком – Б,
Добијамо – упамтите, то је Битно,
Не постоји словце битно.
Неее! Не треба нам поново Б,
Хоћу сада слово С!
Не постоји словце небито и С, С – Ситно.
Видите каква се забуна прави,
ако се неко слово погрешно стави.
Идемо заједно, руке горе,
и таласајмо се као – море!
АБВГ или Д
ЕЖЗИ ил’ Ј
КЛЉМ или Н,
Њ, О, П, Р или С,
И још Т, Ћ, У ил’ Ф,
Х, Ц, Ч, Џ или Ш.
СТОП сада!
Почиње словна парада!
Зар да уместо од ЗОЉЕ
Без тог З – побегнеш од ШОЉЕ?
Зоља је зоља, а шоља је шоља.
За Шољу се, кад је пуна млека – вежи.
А од Зоље, пријатељу мој – БЕЖИ!
Онда: ако погрешиш слово, уместо Воду
Без тог важног – В – додаћеш баки РОДУ.
Или када пише ВУЦИ
Без В би било удри и ТУЦИ
И то у Брата, овај… и то у – ВРАТА!
Без В, видите, била би то КРАВА брука!
Јесам рекла КРАВА?!
Овај, хахаха, неее: била би то ПРАВА брука.
Ааа, ни без К се не би Џогло,
Ма мислим М, М, могло.
Зато кажем – баш је тако,
без школе је – наопако.
