(Дан након трагедије која се десила у школи „Владислав Рибникар“, Урош Блажић је узео аутоматску пушку, пиштољ, муницију и бомбе… )
… од како су у селима Дубона и Мало Орашје убијена наша деца:
МАРКО МИТРОВИЋ (18)
АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ (18)
НИКОЛА МИЛИЋ (15)
ЛАЗАР МИЛОВАНОВИЋ (20)
НЕМАЊА СТЕВАНОВИЋ (21)
ПЕТАР МИТРОВИЋ (20)
MИЛАН ПАНИЋ (22)
КРИСТИНА ПАНИЋ (19)
ДАЛИБОР ТОДОРОВИЋ (25)
Анђели… Спокојно нека им је Царство Небеско.
Убио их је двадесетогодишњи Урош Блажић. И он… – наше дете.
Дете овог времена у којем данас не ћути весела музика са телевизија и радија. Чујем, играју Београд – Слобода, а биће и концерата…
. . .
Зорица Панић, мајка убијених Кристине и Милана Панића, написала је, поред осталог, у својој објави:
“ … убица још увек није осуђен за овај терористички напад (тако је овај догађај окарактерисан од стране министра полиције).
Он је притвору, у чистој постељи, има три оброка дневно, има шетње и све што му треба и сталне посете породице. Сваког петка. Да ли је нормално да један крвник има право на посете?
Питам се ко је овде убица? Јер његову кућу и дан-данас чува полиција, па се запитајте ко плаћа тај надзор од 24 сата?
Ово није „случај Младеновац“! У Младеновцу се 4. маја није ништа догодило, већ у селима Мало Орашје и Дубона! Зар је тешко да се то запамти и тако изговори?
Тотално смо запостављени што се тиче стручне помоћи! Обећано нам је да ће нас обићи из Центра за социјални рад, али вероватно им треба још времена. Обишли су породице рањених, а нас убијене (мислим на породицу Тодоровић и моју) су заобишли. Због чега?
Људи освеститите се! Могла су бити ту и ваша деца.
. . .
Како је саопштено, психијатријско вештачење показало је да је Урош Блажић био потпуно урачунљив у моменту извшрења злочина.
Претресом објеката у власништву његове породице пронађен је читав арсенал оружја.
