Када сам 2021, 2022. и 2023. године на свом ФБ профилу објавила овај текст уместо Осмомартовске честитке нежнијем полу (да ли је још увек језички прихватљиво рећи за жене да су нежнији пол?!) – провукло се неколико спочитавања: Требало је да објавиш раније да људи стигну да реагују; Требало је да објавиш раније да би се компаије припремиле за другачије поклоне; требало је…
И, ево, објављујем раније.
У већ три пута објављивани текст унећу незнатне измене, искључиво из разлога што се појавила једна одлчна позоришан представа, једна оштра и тешка монодрама коју, замислите „прст судбине“ – баш пред Дан жена, па све до половине марта игра једна бриљантна глумица у режији једне респектабилне и феноменалне режисерке. И ове чињенице матирају и опаске о неблаговремености, а и она кукумавчења о помањкању идеја „пи-арова“ правних лица, а све у духу друштвено-одговорног пословања којим се диче.
Идемо редом.
Ко год да ће 8. марта да слави Дан жена, нека јој/му је радостан Дан жена, а уместо брзовенућег каранфила, ево поклона искреног и душекорисног, па ко има уши да чује – нека чује. А понудићемо, овога пута, и да свако ко има очи – може и да види.
Елем, интернетом кружи (али, не и медијима!) видео Ане Нинковић, студенткиње Факултета драмских уметности која је сачинила преглед музичких хитова чији текстови експлицитно подржавају насиље над женама сводећи жену на ђубре, пса, курву, отирач, џак…
Ово што следи, бесплатно се емитује и не подлеже порезу на шунд, а за ову објаву је охохо-скраћена листа таквих музичких хитова које певају музичке „звезде“ и „звезданке“ док им се управо и највише жене бацају око врата, док вриштећи подижу руке и у екстази ђипају понете „јаким текстовима, кеве ми“.
. . .
Избаци ме к’о да сам ђубре,
испред врата,
избаци ме кроз прозор,
право с петог спрата. (Јелена Карлеуша)
Ја те тучем, ја те вучем,
ја те цепам, док не крепам,
а ми то све из љубави…
Ја те издржавам, ја те обожавам,
ја те одваљујем, ја те опаљујем,
а ми то све из љубави… (Бора Чорба)
Рано моја, рано љута,
рани мене још сто пута,
превари ме, бол ми стварај,
ал’ ме никад не остављај… (Ана Бекута)
Пре него за милост замолим,
свуци ме,
по свакој сузи туци ме,
к’о дете казни ме… (Цеца)
Волим укус твога ђона
чак и кад на њему доносиш ми њу,
јер, важно је да си ми ту… (Цеца)
Можеш да ме милујеш,
можеш да ме силујеш,
можеш да ме убијеш…
Свеједно је. (Цеца)
Само гази, гази, гази ме,
ту пред свима
јер, где има крви, ту и љубави има,
па ме мучи, па ме вређај,
да ми се згади,
јер, то што ми се гади, то ме и ради… (Цеца)
Робиња сам твоја, убиј ме,
робиња сам твоја, волим те. (Брена)
Удари ме јако, да ме заболи,
можда се и нисмо увек волели. (Сека Алексић)
За моје добро гази ме,
не дај да живот мази ме,
за моје добро мучи ме… (Тања Савић)
Зато, узимај ме против моје воље,
у паузама и кад ми је с другим боље,
јер јача сам од бола… (Индира)
И кад твоје грешке редом исправљам,
ти си ту да пљунеш ми у лице да не ваљем,
да ме сечеш као мачем
и да не даш ми да плачем. (Наташа Беквалац)
Волиш ли ме кад прави сам грубијан?
Волиш ли ме кад около се курвам
и здравље због мене кад заувек изгубиш… (Аца Лукас)
Без поздрава отишла си ти,
мислиш да ћеш моћи неког другог љубити,
али, нешто си заборавила,
ти си само моја, јер си мени рекла да
и ако треба, убићу те ја!
Убићу те, душо, нека цело село зна!
Убићу те, мала, јер тебе волим ја… (“Магнифицо”)
Није за њу човек к’о ја,
за њу је тип да је псује и бије… (Оливер Мандић)
Веруј ми, страшно сам патио
све док сам тебе млатио. (Бора Чорба)
И тако даље, и тако даље…
Ко би да поменуте стихове и чује и да види извођаче, ево видео-линка, који је уједно и рад Ане Нинковић, а на тему коју покушавамо да макар притворимо.
Да поентирам уколико је остало пар упорних, доконих или – хваљен Исус! – заинтересованих који и даље читају ову објаву.
Уместо каранфила (који и иначе брзо увене), уместо руже (која највероватније не мирише уколико сте је купили у цвећари), уместо изласка на вечеру чији ће садржај, такође, већ ујутро (ако је све у реду са пробавом) напустити тело ваше вољене, уместо… да вам отворено кажем – чак и уместо аутомобила (све и да „убодете“ боју, та која поводом Дана жена прими на поклон аутомобил, следећи Дан жена ће дочекати са ганц новим љубавник… , драганом који ће јој поклонти „погонаша на сва 4“). Нећу да кажем да су жене лоше, него да се мушкарци труде и труде да женски свет различито интерпретирају (што се ‘ладно може читати и – даривају), а ради се о томе да жене ваља поштовати и волети. Јесам, мало сам парафразирала 11. Тезу о Фојербаху не бих ли изазвала подршку и оних окорелих и времешнијих који су се школовали на Марксу.
За овај Дан жена, ако га већ славите, обележавате, не гадите га се, а и ако га не славите, не обележавате… – одведите своју супругу, девојку, мајку, сестру… – у Битеф Театар на представу PRIMA FACIE. Такође, предлог важи и за жене. Да не буде да ми само њишемо куковима на концертима и певамоооооо: – Ти си ту да пљунеш ми у лице да не ваљем, да ме сечеш као мачем и да не даш ми да плачем, идемоооо!
Трешти песма из грла раздраганих мушкараца И ЖЕНА.
У земљи у којој је према званичним показатељима свака трећа жена претрпела неки од видова сексуалног злостављања.
Зато, девојке и жене! Дођите на ову представу и поведите пријатељице, сестре, мајке, младиће, мужеве, браћу, другове, колегинице и колеге!
Естрадне звезде и звездани, ево и вама поклона за Дан жена. Искључиво због – жена. Као неко ко дуже од три деценије ради у области пи-ар-а, бесплатно вам дајем медијски простор који ће сигурно забележити да сте посетили ову представу, упркос речима својих хитова којима подижете публику на ноге и на несвесном, а вала и свесном нивоу, их „испраћате“ са концерта са благословом да жене треба „… само газити, газити, ту пред свима, јер, где има крви, ту и љубави има.“
Да не буде да не поменусмо струку: правни органи би могли да иницирају системске промене које би почеле увођењем пореза на шунд на овакве песме, а тако прикупљена средства ваљало би улагати у едукацију жена како никада више ниједна здрава и нормална жена не би скандирала, рецимо, уз стих: „…јер, где има крви, ту и љубави има…“.
Схватате?
Поменута представа је стигла у Београд само шест месеци након приказивања на њујоршком Бродвеју. Бродвеј, па Битеф Театар.
И играће се САМО 7, 8, 18, 23, 24, 27. и 29. фебруара од 20:00 сати.
Ова монодрама вам нуди да будете порота. Или сведоци. Али, ако баш ништа не урадите после тога, онда сте саучесници.
