Дошао један човек на Свету Гору. У манастиру му рекли да може слободно да остане два-три дана, а он им је одговорио да му је то мало, и да жели да остане дуже. Када се завршило повечерје монаси му рекли :“Лаку ноћ!“  „Како лаку ноћ, па сад је тек седам сати! зар немате телевизор?“, „Не“. „А радио?“ „Не“. „А имате ли неке новине, часописе?“ „Не“. „А шта ћу да радим док не легнем да спавам?“ Тада му један монах даде своје бројанице, а тај човек рече: „Хвала, имам бројанице, купио сам их да ми висе у колима“. Монах му тад рече: „Моли се на бројанице!“ „Ма, ко ће ноћу да се моли на бројанице? Не могу, тешко ми је то!“ „Ми тако овде, на Светој Гори живимо“, одговори му монах мирно. „Како можете бити срећни и задовољни ако дан и ноћ само окрећете бројанице?“ „Какав је то живот?“ „Мољење на бројанице је наше монашко делање. Ако га вршиш предано оно даје велику радост души“ Тад тај човек рече: „У реду, извињавам се…А кад иде следећи брод за Уранополис?“ „Свако јутро иде брод за Уранополис. Али, зар ниси рекао да ћеш остати са нама више дана? Било ти је мало два-три дана?“ „Сасвим ми је довољан овај један дан. Целивао сам Свете Мошти и иконе, оставио прилог у манастир, купио тамјан и сутра ујутру крећем, чекају ме многе обавезе“. „Отићи ћеш до суседног манастира?“ „Не, идем за Уранополис, па у Солун, кући!“.

Тај сироти човек није могао да издржи ни два дана светогорског мира, тишине и молитве, зато што је његова душа навикла на и немир, телевизор и радио и није могао да живи без њих. Како је то тужно: више волети стрес и немир овога света него мир и спокој Божији.

 

Из књиге – Духовни живот у свету без Христа

1 KOMENTAR

  1. Слава Богу за све, слава Ти Господе мој, што сам кроз молитве сазнала и спознала прави смисао битисања на земљи! Сјети ме се Господе као стоту изгубљену овчицу. Амин. ☦️

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име