Вељко Кузманчевић: СКУП МЕСАРА У ЦРНИМ КОШУЉАМА

Хрват који је добио надимак по типу америчке пушке успео је да у 21. веку на тлу модерне Европе организује највећи фашистички скуп какав није виђен још од Нирмберга. Најављивало се данима у “лепој” њиховој, регион је коментарисао, писани су наслови а онда је дошао и дан одржавања. Обзиром да такве ствари нису предмет мог интересовања нисам обраћао пажњу на сам догађај док се на једној друштвеној мрежи није појавио снимак са скупа у којем сам видео и препознао ‘’часну’’ сестру Цецилију Томкић која залепљена на ограду у првом реду нацистичког извођача, у мантији усхићено изговара ‘’нека виде колико нас има, заједно смо јачи’’!

Први осећај у мени је био језа и нека врста страха, ја ту жену лично познајем… А онда ме је тај догађај натерао на размишљање, бес, гнев…шта учинити…? Забрињавајућа чињеница је да је сестра Цецилија ангажована као просветни радник у музичкој школи Петар Кранчевић у Сремској Митровици као наставница клавира. Предаје деци која похађају основну и средњу музичку школу (одакле је и ја познајем) а то је више од двадесет година. Град Сремска Митровица и комплетна заједница је Цецилију прихватила као своју суграђанку, позивана је била на све градске манифестације, са највећим уважавајнем јој је било уступљено место и сматрали су је поносном припадницом мањинског народа који живи у Срему. Свакодневно је у мантији долазила на часове које је предавала и нико то није коментарисао, људи на то нису обраћали посебну пажњу. Можемо рећи да је имала на неки начин и привилегован положај у колективу јер Војводина као мултиетничка средина је увек била благонаклона према представницима мањинских народа, што из данашње перспективе отвара нека много озбиљнија питања и теме. То је својеврстан начин аутоцензуре, аутошовинизма и нека чудна потреба да се удовољава свему што је дошло, да се сматра вреднијим од онога што је изникло из наше земље и чији су корени вековима ту.

Намеће се питање, чему оваква ‘’часна’’ сестра може да подучава српску децу, обзиром да је уметничка школа учитељица живота и да то нису само ноте онда је цела ова прича на јако “клизавом’’ терену. Познато је да је ‘’часна’’ захтевала од деце да на часу скину бројаницу, као што је познато и то да је инсистирала само на немачким композиторима а кад би неко затражио неког руског композитра да се уведе у програм она би се бунила. ‘’Часна’’ је доведена у музичку школу да предаје из самостана те је њено академско образовање које је неопходно да би неко предавао у школи под великим знаком питања. Одводила је нашу децу из школе у католичку цркву под изговором да им показује оргуље, да ли је то било у плану и да ли је директор школе о томе био обавештен, на та питања би он морао да има одговоре. Поред тих питања обратио сам се јавно где сам такође затражио од директора музичке школе да се јавно огради од њеног скандалозног понашања и изјава. Управитељ жупе у Сремској Митровици велечасни Марко Грегић би такође морао да се огради и осуди поступке своје сестре.

И ако је моја равница ‘’успавана’’ ово су догађаји који су дубоко узнемирили и повредили грађане, многи од њих су реаговали и очекују исто тако реакцију надлежних. На најмасовнијем нацистичком скупу у новијој историји, ‘’часна’’ сестра је уживала уз Томпсонове стихове ‘’Јасеновац и Градишка Стара, то је кућа Максових месара, кроз Имотски камиони журе носе црне Францетића Јуре. У Чапљини клаоница била, пуно Срба Неретва носила’’.

Толико зла и мржње, геноцида и крви једна ‘’часна’’ сестра је подржала својим присуством. Оно никако није лични став јер мантија коју носи представља целу једну верску организацију и мањинску заједницу у мом граду, Сремској Митровици. Представља Сремску бискупију (и ако је они бесрамно зову СРИЈЕМСКА, како им гласи и званични сајт) и свој самостан под називом ‘’самостан Милосрдних сестара Светог Крижа’’. Изгледа да нас историја апсолутно ничему није научила па ни томе да ко год је био милосрдан Србима је дошао главе. Сећамо се и да је 1999. “Милосрдни Адјео“ однео животе наше деце, мале Милице, наших грађана. Сећамо се и да су овакве ‘’часне’’ сестре чекићем убиле на десетине српске деце у Јасеновцу и другим усташким логорима. Толико сличности… или је то злочиначки модел понашања?

После мог јавног иступа на ову тему било је и оних који су ме контактирали противећи се мојој реакцији. Незгодно је што сам у том граду одрастао радио и живео па се сви познајемо. И гле! Баш њих пар што су се побунили на моју реакцију су водје протеста у Сремској Митровици! Ето опет још једна случајност… Ако кажем да су то људи који су пре пар година изашли са предлогом да се у Сремској Митровици одржи концерт усташког кантаутора Топсона, отворићу Пандорину кутију и ући ћемо сви заједно у зону сумрака… све случајности и само случајности.

Е па драги Срби, ја више не верујем у случајности! Сестра Цецилија је снимљена у заносу на огради испред бине усташког кантаутора а ми више не можемо да знамо колико је наших комшија, пријатеља и сународника било тамо, који нису снимљени. Оно што би требало да знамо је да смо превише рана и крви пролили да би по ко зна који пут дозволили да нам се понови. Још једном, захтевам од Музичке школе Петар Кранчевић и директора Бојана Јовановића у Сремској Митровици као и од СРЕМСКЕ жупаније да се ограде и најстроже осуде понашање и изјаве ‘’часне’’ сестре Цецилије Томкић.

Ако је за дом спремна, мора бити спремна и за последице.