Античке Олимпијске игре одржавале су се у Грчкој од 8. века п.н.е. По легенди, творцима античких Олимпијских игара сматрају се Херакле и његов отац Зевс и након 393 године нове ере званично их укида цар Теодосије и тиме прекида паганске обичаје и култове. Од самог почетка, видимо да игре у свом начину представљања имају обележја религије и култа.
Године 1889, барон Пјер де Кубертен започиње организацију и оживљавање Олипијских игара и ствара међународни Олимпијски комитет, и данас се сматра оцем модерних Олимпијских игара. Симпатични брка француз за којег постоје необориви докази о уској повезаности са нацистичком Немачком. У последњој деценији свог живота отворено је показивао одушевљење према фашистичким идејама Адолфа Хитлера. Теодор Левалд је за њега написао ”он је са дубоким разумевањем и радосним одушевљењем схватио и поздравио развој нове Немачке под њеним великим Фирером’’. Немци су први увели преношење олимпијског пламена са Олимпије до Берлина. Шта је то требало да симболизује?
Спорт као вид телесне културе подразумевао је покрете тела у природном окружењу који би поред благодети развитка мускулатуре, такође кроз покрет требала да развија и човеков дух и однос према уметности и животу. У тренутку када је резултат постао важнији од духа, када је мерна јединица постала мања од милисекунде, спорт је постао борба за новац а сиротињи утопија о богатству. На спортским борилиштима више нису млади спортисти већ звери, не вијоре се заставе различитих земаља света, већ заставе капиталистичких брендова који уништавају ову планету својим суманутим производњама широм света. Спортисти су узор младим људима, а заправо су робови својих спонзора.
Све то стало је под једну капу, која се зове модерни спорт и Олимпизам. Олимпизам је религија са свим својим обележјем. Хибридна црна рупетина која гута у себе младост, дух и слободу, достојанство, духовност и љубав младог човека. Олимпијске игре у Француској су отворене скарадним наступом некаквих бесполних бића, једна скупина белосветских хохштаплера која иза ’’вечног пламена’’ светом проноси мрак. Сила небеска је присутна свуда, па и тамо, у Француској… што ће се у наредним данима и видети.
”Јер, Блажен је човек који истрајно подноси искушење, јер ће — кад постане прекаљен — примити венац живота, који је Господ обећао онима који га љубе“ (Јаковљева 1:2-4,12).
