Археолошка истраживања у Дивљем пољу у Ратини код Kраљева, на самом ушћу Ибра у Западну Мораву, значајна за склапање мозаика унутрашње организације винчанских насеља и културе на простору данашње Србије и централног Балкана, у завршној су фази, и то пре него што на овој локацији прође траса будућег ауто-пута Појате – Прељина. Штавише, на тој траси „укрстили“ су се винчанска и много млађа култура из латинског периода, што је за стручњаке велики изазов.

Према речима руководиоца пројекта проф. др Славише Перића, научног сарадника Археолошког института из Београда, реч је о богатом и специфичном налазишту насеља из доба неолита, с краја винчанске културе, између 5.500. и 4.500. године пре нове ере.

– После тог периода насеље је напуштено, а око другог или трећег века пре нове ере наилази се на трагове боравка носилаца културе млађег гвозденог доба, на такозвани латински период. Они су далеко мање боравили на овој локацији, али су користили остатке неолитске архитектуре тако да су на њима подизали неке своје објекте. То нама на известан начин компликује методологију истраживања, а с друге стране имамо једно богатство налаза које говори о континуитету овог насељеног места – појашњава професор Перић.

Јесенас су обављена геомагнетна снимања, а актуелна истраживања, започета су средином марта.

– Евидентирали смо 12 објеката, већином коришћених за становање, а два објекта су имала привредну функцију, највероватније за сушење жита. У насељу је пронађен изузетно велики број камених жрвњева што значи да су се неолитски становници интензивно бавили земљорадњом. Пронађен је и велики број камених тегова коришћених за риболов у Ибру и Западној Морави. То су, највероватније, биле и основне привредне гране – прича професор Перић. – Kод покретног материјала нема разноврсности. То су уједначене сировине када је у питању окресано камено оруђе и када је реч о глачаној каменој секири од тзв. беле стене. Оне су се вероватно лако обрађивале, али и лако ломиле, тако да их је много пронађено.

Површински налази и подаци од локалног становништва указују да се ово неолитско насеље, према речима нашег саговорника, простирало на око 10 хектара. У зависности од континуитета, претпоставља се да га је истовремено насељавало око 1.000 становника.

– У стамбеним објектима могло је да живи од пет до десет чланова породице, али је ипак прерано о томе говорити, јер би требало да се истражи много већа површина са већим бројем узорака. На простору југоисточне Европе, има мало пронађених гробница из доба неолита у односу на број насеља и претпостављени број становника. Углавном се ради о појединачним сахранама, у насељу или на периферији. Покушаћемо да, на основу свега што смо прикупили, утврдимо како је био организован живот унутар насеља и објеката. Све су то ситне коцкице које би требало да сложимо, дамо коначно тумачење и уклопимо их у општу слику винчанске културе просторима – каже професор Перић.

Додаје и да је овај део локалитета истражен и да се може предати на даљу експлоатацију, али и да ће, док се не приближе машине на изградњи „Моравског коридора“, истраживачи свакако искористити да дођу до још неког новог податка.

– Други, знатно већи део локалитета, који је на савременом насељеном простору, остаје нам за нека будућа истраживања.

ЈАМЕ ЗА РИТУАЛЕ
ДА је овај локалитет од посебног значаја, сведочи и што смо први пут пронашли јаме које су очигледно коришћене у ритуалне сврхе ван насељеног дела, што је на нашим просторима познато из бронзаног доба. На територији Бугарске, на пример, такве јаме се јављају и у неолиту, а ово је први пут код нас – наглашава проф. Перић. – Према ономе што смо утврдили, могу бити овалног и кружног облика. Очекивали смо трагове сахрањивања, али тако нешто нисмо пронашли. Очигледно је, међутим, да те јаме нису биле за свакодневну употребу.

 

 

 

 

Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име