Братски састанак православних епископа у Аману
– позив на помирење или потврда поделе?
Дводневно братско саветовање помесних православних цркава одржано је 26-27. фебруара у Аману (Краљевина Јордан). Сабрање је одржано на позив јерусалимског патријарха Теофила III. Повод састанку православних архијереја био је спор који, у вези са ситуацијом у Украјини, оптерећује односе Московске и Цариградске патријаршије, а који изазива забринутост у православном свету који поменути спор препознаје као потенцијални узрок раскола који би нанео озбиљну штету целокупној православној цркви. Да сабрање неће бити свеправославно могло се претпоставити већ тиме што су гркофоне цркве (Атинска архиепископија, Архиепископија Кипра, Александријска патријаршија) подржале Цариград у неучествовању на догађајима у Јордану. Овај став је од почетка заговара и Албанска православна црква, а крајем претходне седмице приклониле су му се још неке помесне Цркве (Грузијска и Бугарска) међу којима је и Антиохијска патријаршија која је од раније у спору са Јерусалимом у вези јуресдикције у Катару.
На највишем нивоу, предвођене својим првојерарсима, у раду братског сабрања учествовале су делегације Московске патријаршије, СПЦ и Православне Цркве чешких и словачких земаља, док су Пољска и Румунска Православна Црква послале епископске делегације. У вези са овим сабрањем, интервију за агенцију Orthodox Timе дао је члан делегације СПЦ еп. бачки госп. Иринеј (Буловић) истакавши да је циљ архијереја који су узели учешће у раду сабрања да вођени „применом канонских принципа и пасторалне љубави” потраже разрешење за проблеме који оптерећују односе између помесних православних цркава, који су узроковани пре свега деловањем Цариградске патријаршије. Овом приликом еп. Иринеј је оценио да то што сабрање није имало свеправославни карактер потврђује постојање напетости, али је нагласио и да је ово сабрање само први корак у деловању које има за циљ решење проблема. Српски епископ је истакао да се проблем који постоји не сме умањивати истицањем његове „политичке“ димензије која се огледала у ставу Цариградске патријаршије према остатку православног пројављеном кроз упаде у територијалне области других помесних цркава и злоупотреби власти и моћи коју Цариград присваја. Он је, наиме, истакао непосредне светотајинске и догматске последице таквих поступака. Разрешење проблема еп. Иринеј види у признавању да „сви грешимо, каткад залутамо“ и да је једини прави начин да се тај грех надвлада покајање којим се враћамо „у правцу онога што је исправно и истинито“. Чини се да су управо овај став заузели и други архијереји окупљени у Аману који су са братског састанка поручили “неопходан дијалог свих православних верника како би се дошло до помирења и излечења.” У заједничком саопштењу присутни архијереји су се сложили да се „одлуке у вези са питањима од општеправославног значаја, међу којима је и давање аутокефалности појединим Црквама, треба спроводити у духу свеправославног дијалога и јединства и уз свеправославни консензус“. Управо у том духу је и закључак саопштења којим окупљени архијереји изражавају схватање о потреби новоог сабрања које би се одржало пре краја текуће године, а на којем би учешће узеле и друге помесне цркве, а пре свега цариградски патријарх Вартоломеј са својим првенством части (πρεσβεῖα τιμῆς).
Позивање патријарха Вароломеја да узме учешће у будућем сабрању, иако представља пружање братске руке љубави и помирења цариградском првојерарху, потврђује линију тренутне поделе православног света око два центра – Москве и Цариграда.
Резултатима братског сабрања је нарочито задовољан врх Московске патријаршије који у самом сабрању (које се десило упркос опструкцијама Цариграда), као и у његовим одлукама види потврду свог става којим се оспорава позиција „источног папе“ којој, према Москви, тежи патријарх Вартоломеј. Упркос Овим напетостима, сабрање архијереја у Аману показује да су православни поглавари свесни комплексности ситуације и да теже да не чине исхитрене потезе којима би напетост била увећана, те да уместо тога покушавају да смање степен напетости кроз поруке братске љубави и позиве на помирење.
Архијереји окупљени у Аману у свом саопштењу су се осврнули и на ситуацију у Црној Гори позвавши надлежне власти да поштују и остварују основно право власништва над имовином, укључујући и право Цркве на имовину. У вези са Православном Црквом у Северној Македонији делегације су се сложила да пут решења проблема заправо дијалог у оквиру СПЦ уз свеправославну подршку.
Прилог: сајт ЧУДО
