Београд народним слављем дочекао Теслу: Цео град је тог јуна 1892. желео да му стисне руку, од краља, до ђака

Београдске општинске новине најавиле су 17. маја 1892. под насловом „НИКОЛА ТЕСЛА – гост београдске општине“ прву и једину посету великог научника српској престоници.

Истраживачи Зорица Циврић и Братислав Стојиљковић у својој књизи у издању Музеја Николе Тесле открили су разлог несклада између најаве и текста и непознате детаље његовог кратког боравка у Београду од 1. до 3. јуна (20-22. маја по старом календару), када је једини пут посетио Србију.

До ове посете дошло је захваљујући предузимљивом Миловану Маринковићу, тадашњем београдском градоначелнику. Он је одлучио да учини све како би Тесла, највећа научна звезда свога доба, са строго испланиране турнеје по европским престоница свратио и до Србије која није била у плану.

Сазнавши када ће научник боравити у Пешти Маринковић је тамо послао делегацију да га чека са молбом: „…да учини част престоници свога племена, нашој вароши Београду да буде њен гост колико му буде времена било на расположењу и да нам том приликом, ма и посредно, помогне својим у свету признатим знањем, нарочито у питању нашег електричног осветљења вароши“.

Тесла је без премишљања прихватио позив сународника, а када је делегација телеграфом то јавила Маринковићу, Београдске општинске новине на чији је оловни слог нестрпљиво чекала штампарска преса имале су времена да важну информацију обзнане само насловом на првој страни.

И ова вест од једне реченице изазвала је еуфорију у Беграду, а може се само замислити шта би се десило да је одштампан цео Теслин одговор: „Сва слава, коју сам доживео особито у последње време у Лондону и Паризу, није ми ништа, сићушно је све оно према одликовању вашем, господо. Колевка мојих дедова, краљевина Србија… престоница Србинова позива ме – то је одликовање за мене велико и ништа ми на свету, у животу моме, неће бити драже од овог одликовања. Ја сам срећан што сам Србин и тим именом поносићу се до века“.

Српска престоница је узаврела од узбуђења због доласка великог научника. Теслу је 1. јуна 1892. увече на Београдској железничкој станици чекала маса света, војна музика и хор „Обилић“, званичници и научници, студенати и школарци, Београђани свих генерација.

Када је утихнуо последњи писак локомотиве отворила су се врата вагона кроз која је изашао “ Г. Тесла, леп, црномањаст човек, малих танких бркова, висока и лепа стаса, ведра чела изгледа млађи но што је, при томе је врло пријатан и симпатичан, а његов благ осмех привлачи човака да му одмах поклони своје симпатије“, како га је описао репортер „Српских новина“.

Скромни научник није очекивао праву народну светковину због свог доласка.

– У среду 20. овог месеца у 11 сати у вече дошао је у Београд чувени електротехничар г. Никола Тесла, Србин, грађанин слободне Америке, научењак светског гласа, чије име данс занима сав образовани свет. На железничкој станици дочекали су милог госта: председник општине београдске, чланови одбора за дочек, професори, великошколска омладина и врло много грађана и београдске публике што се беше ту искупила да види и дочека свог брата, који је у далеком свету стекао својим радом чувено научно име. Кад је г. Тесла изашао из вагона, у обичном, простом пуничком оделу поздрављен је бурним усклицима“.

Збуњени Тесла се поздравио са председником општине, члановима члановима одбора за дочек, професорима али и са многима из одушевљене масе јер „као да је сваки у вароши те вечери желео да му стисне руку“.

У ситне сате успео је да стигне до хотела „Империјал“ где је смештен, а већ ујутро следио је низ званичних сусрета. У пратњи Андре Николића, Министра просвете и црквених дела, отишао је Стари Двор где га је примио краљ Александар Први Обреновић, тада још малолетан младић, са којим се задржао у разговору цео сат, а затим је посетио и првог краљевског намесника Јована Ристића.

-Пред свима овим високим личностима Тесла је изјављивао своју радост што му се дала прилика да неколико тренутака проведе међу својом браћом Србима. По ручку је наш врли гост посетио Народни музеј и пошто је сат и више пробавио у њему разгледајући српске старине, отишао је у Велику школу, да се лично упозна са професорима нашег највећег просветног завода. Сем професора дочекала га је у сва великошколска омладина – извештавале су „Београдске општинске новине“.

Репортер „Српских новина“ пренео је атмосферу из сале Велике школе:

vikipedija, НБС,  Најава Теслине посете Србији

– Дочекала га је сва великошколска омладина бурним усклицима:“Живио!Добро нам дошао!“ После неколико речи г. ректора који га је приказао омладини, захвалио се подужим лепим говором у коме је дао израза своме усхићењу и радости коју осећа, видећи се дочекан с таквим одушевљењем у средини своје браће Срба. Говор његов прекидан је одушевљеним и бурним усклицима“.

Истраживачи су пронашли говор којим је велики научник изазвао одушевљење.

– Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више. Дешава се госодо, да човек, удаљен од своје отаџбине занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да га и неће и не може никад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтару српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човечанство, да се припише моме имену, то та почаст још више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао – говорио је Тесла прекидан овацијама.

vikipedija, НБС, Београдска Велика школа крајем 19. века

Око пола шест поподне Тесла са председником општине, професорима Велике школе и дргим ученим људима научник се прошетао по Калемегдану и београдској тврђави, а увече су га домаћини одвели у Смутековац, вилу у оквиру Вајфертове пиваре „где је општина београдска у част свога госта српемила дружевну вечеру и дала прилике многим људимма од науке да га упознају“.

– Те вечери скупило се око Тесле више од стотине које представника свију просветних завода у Београду, које других одличних грађана. На свачијем се лицу могла видети радст што је у своме друштву могао видети човека који ће својим умом учинити еру у науци, у историји људске културе, који ће доказати да је и Српски народ способан не само да буде образован него и да предњачи у образовању, који ће сјајно осветлати образ српскоме народу пред целим светом и на пољу науке. Но и наш мили гост Никола Тесла није са мање радовао што је видео око себе толико много искрених поштовалаца изјавив да ће му овај срдачни пријем дати нове снаге да започети рад продужи и доврши, те да тако што више користи науци и српскоме народу – одушевљено је извештавао из Смутековца репортер Београдских општинских новина.

vikipedija, НБС,  Уредба из 1892. о одликовању Николе Тесле

Прву здравицу Тесла је посветио младом краљу Алкесандру поменувши да га је он „примио врло љубазно, интересујући се за науку“.

Уследио је низ одговора домаћина.

– Наздравио је г. Тесли прву здравицу г.Алковић, професор Велике школе… Г.Тесла је захвалио на здарвици и у своме говору поменуо да ће његово срце, далеко преко Атлантскога океана, вазда куцати за српство и његову будућност…..Одговор г. Теслин дочекан је бурним и дуготрајним „Живео!“ Г. Ђока Станојевић изнео је у живом и лепом говору, на начин разумљив и за шири свет, какве су заслуге г. Тесле у електротехници… За овим је уважени старина Змај потресним гласом прочитао свој говор написан у стиховима „Поздрав Николи Тесли по доласку му у Београд“. Г.Теслу необично су потресле речи г. Змаја као и све присутне и он је пољубио омиљнога песника у руку…Било је још здравица. Г. Таса Богдановић напио је госту у име његових земљака Личана, г.Аандра Ђорђевић у име „Друштва Светог Саве“, г. Милашиновић у име српских инжењера, г Стаменковић у име трговаца, г. Ђока Јовановић у име лекара…Говорили су још и Г. Гига Гершић и г.Дучић…. Весеље је трајало до пола један, када је гост устао и опростивши се са свима отишао испраћен бурним „живео“ и „срећан пут“ – опростио се са Теслом и репортер „Српских новина“ у раним јутарњим часовима 3. јуна 1892. године.