Куће у Сингидунуму
Куће у Сингидунуму изгледале су као куће у осталим римским провинцијама. Камен за изградњу вадио се у каменолому на Ташмајдану или Топчидеру. Куће су имале више просторија: вестибил, табилиум, кубикулу, триклинину, што је зависило од богатства и величине. Централни део куће био је атријум, са базеном у коме се сакупљала кишница која је пропуштана кроз четвртасти отвор на крову. Богатије куће имале су и по два атријума одвојена колонадама – перистилом, с малим вртом украшеним водоскоцима и скулптурама. Богатије куће имале су и сопствено купатило.
(М. Пауновић, Београд кроз векове, Београд 1971.)
Медицина у Сингидунуму
Налази медицинских инструмената (пинцете, скалпели, специјални ножеви, куке, мале кашике), као и печат једног очног лекара (пронађен у Доњем граду) указују на постојање медикуса који су бринули о здрављу становника Сингидунума. Неки од инструмената, уз мале ваге, имали су примену и у фармацији. Професија медикуса подразумевала је и познавање фармакологије, спајање лекова и ароматичних мелема.
(Монографија Музеја града Београда, Београд 2003.)
Београд – Бели град
Белина кречњачког гребена са остацима рановизантијске тврђаве која се гледана одоздо морала јасно истицати у околном пејзажу бедемом и кулама грађеним од камена истог геолошког састава и боје, нема сумње је одредила и ново име граду, Бели град – Београд.
(Г. Марјановић Вујовић, Најстарије словенско насеље у Београду, Годишњак града Београда XXV, 1978.)
Фридрих I Барбароса у Београду
Један од највећих владара западне Европе свог времена, Фридрих I Барбароса, боравио је у Београду, када је на челу велике војске ишао у крсташки рат. Он је последњих дана јуна 1189. године стигао у Београд, где је са својим људима и пратњом прославио празник апостола Петра и Павла. Немачки владар је ушао у сам град, који се умногоме разликовао од онога што су видели учесници другог крсташког похода. Београд је, у време када је Барбароса био у њему, био полуразрушени византијски град, у врло лошем стању. Византија га више никада није обновила.
(Ј. Калић Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967.)
Краљица Симонида у посети Београду
Архиепископ Данило говори о посети краљице Симониде свом деверу Драгутину и његовој жени Катарини. Симонида је у пратњи многобројне властеле, а по одобрењу свога мужа, српског краља Милутина, стигла у Београд највероватније 1315. године. Драгутин, многобројна српска властела, као и посланици угарског краља Карла Робера дочекали су српску краљицу уз мноштво поклона. Београд је у то време имао велику саборну митрополитску цркву која је грађена највероватније у периоду између 1284–1315. године. Симонида се поклонила икони пресвете Богородице, која се сматрала чудотворном и била највећа градска светиња још од седамдесетих година XI века. После весеља које је трајало „много дана“, Симонида је решила да заједно са Драгутиновом женом обиђе гроб краљице Јелене, што је означило крај посете Београду.
(Ј. Калић Мијушковић, Историја Београда, Београд 1976.)
Београдска пристаништа
Велику улогу у привреди Београда имала су пристаништа. Београд у XVI веку има две луке: трговачку и сидриште војне речне базе. Трговачко пристаниште налазило се на Дунаву, на северној страни града, а војно нешто мало источније. У трговачкој луци вршио се утовар и истовар робе у мирним временима, док је у ратним временима служила за допремање жита. Жито се Дунавом допремало из Влашке, северне Бугарске и смедеревског краја, а Савом из Срема, Мачве и Подриња.
(Б. Храбак, Београд као пристаниште и бродоградилиште у XV, XVI и XVII веку, Годишњак града Београда В, Београд 1958.)
Београд као весео град
Београд је током двадесетогодишње аустријске управе постао весео град. Отворено је преко 200 гостионица, а четири пиваре радиле су пуним капацитетом. Најпознатије гостионице биле су код „Црвеног петла“, „Црвеног вола“, „Пет шева“, „Три зеца“, а најозлоглашенија је била „Код две буле“.
Генерал Марули у једном свом извештају Царском већу из 1731. године жали се „сваки неваљалац који овамо добегне, узме једну собу под кирију, купи буре или два пива, или их узме на вересију …“.
(М. Пауновић. Историја Београда, Београд 1971.)
Утицај западне културе
За време владе Александра Карађорђевића утицај западне културе је био све присутнији. Тај утицај се прво осећао на двору. У то време су на двору, сем славе, приређивани два пута годишње свечани ручкови на које су били позвани паша, министри, страни генерали и конзули. Јела су прављена на немачки начин, а ручак се завршавао турском кафом и чибуцима. За време таквих ручкова ређале су се и здравице.
Андрија Арчибалд Патон који је три пута боравио у Београду (1839, 1843. и 1844.) о томе пише: „Кад изнесоше десерт, кнез устаде са чашом пенушавог шампањца у руци и напи у здравље султана, на шта му одговори паша“. После 1878. и дефинитивног одласка Турака, прилике у Србији се знатно мењају, а самим тим и начин живота.
(С. Кнежевић, Исхрана Београдског становништва, Годишњк града Београда В, Београд 1958.)
Римски бунар
Мистерија звана Римски бунар привлачила је авантуристе да покушају да се спусте до његовог дна. Године 1855. Роме Зморски се упутио у овакву авантуру и о томе је причао „У новије време никада није било потребе за његово коришћење и није ми се десило да сусретнем било кога ко би бар из радозналости покушао да сиђе доле. Веран задатку путника, хтео сам то да учиним и два пута сам доста дубоко сишао у тај хладни, као ноћ црни вечити понор, али сваки пут ми је нека јака струја угасила фењер и приморала ме на тежак и бесплодан напор враћања. Најзад сам био приморан да се одрекнем подухвата који је крио у себи опасност да сломим врат“.
(Београдске општинске новине, Београд 1935.)
Прва вест о фудбалу
Прву вест о фудбалу код нас објавиле су „Вечерње новости“ маја 1896. године извештавајући да су чланови Спортског друштва „Душан Силни“ одиграли прву фудбалску утакмицу у Београду у Доњем граду код Куле Небојша.
Извор: https://www.danubeogradu.rs/beograd-srbija/beogradska-tvrdava/beogradska-tvrdava-zanimljivosti/
