1. Прво што треба држати у тајности јесу сопствени далекосежни планови. Ништа не говорите све док се они не испуне. Многе од наших замисли не само да нису идеалне, већ имају огроман број слабих места, по којима је веома лако ударити и све разрушити.
2. Друга ствар коју не треба разглашавати је сопствена доброта. Добро дело је права реткост у данашњем свету, и управо зато га треба чувати као зеницу ока. Не хвалите се добрим делима. Гордост ће то одмах увидети и потрти све то добро које је дошло као резултат доброчинства.
3. Трећа ствар коју не треба разглашавати, ни налево ни надесно,-то је сопствени аскетизам- yздржавањe oд xpaне, сна итд. Физичка аскеза доноси корист само ако има, између осталог, и oceћajнy димензиjy.
4. Четврто, о чему треба ћутати, – то су сопствена храброст и хероизам. Неког сналазе спољашња, неког унутрашња искушења. Спољашња искушења су видљива, због чега људи за њих добијају награде. Но, победу унутрашњих искушења нико не примећује, због чега се за њих никаква награда и не добија.
5. Петo, о чему не треба говорити, то је духовно знање. Духовна знања имају разне нивое и треба их откривати тек по достизању одређеног нивоа чистоте спознаје. Основна грешка почетника, као носиоца истине, је жеља да се подели велико духовно знање, које уместо да донесе добро човеку, само га још више упетљава, па чак и плаши.
6. Шесто, што не треба посебно делити са другима, је прича о конфликтима у својој кући и генерално о свом породичном животу. Запамтите: што мање будете говорили о проблемима у вашој породици, утолико ће она бити јача и стабилнија. Спорење ослобађа од негативних емоција, које су нагомилане у процесу комуникације (заједничког живота).
7. Седмо, о чему не треба говорити, – то су ружне речи кoje сте чули од некога. На улици можете да упрљате ципеле, а можете да упрљате и душу. A човек који, дошавши кући, препричава све што је чуо од неког глупака на улици, ничим се не разликује од човека који је ушао у кућу и није изуо блатњаве ципеле.
