Проклета завист је пород мајке свих страсти – гордости и високог мишљења о себи. Она је и знак огромног незадовољства својим статусом и положајем, увек сматрајући да заслужује више положаје и бољи статус.
Управо ову страст Преподобни Нил Атонски назива духовним печатом антихриста на срцу човека.
Када се Луцифер на Небу побунио против Бога, он се предходно погордио, изгубивши непрестану благодарност Богу.
Дакле, постао је неблагодаран и незадовољан својим статусом на Небу. Иако је био први Свети Ангео. Одмах до самог Господа.
У својој гордости и неблагодарности он је узвикнуо безумну реченицу прве побуне против Бога у историји: „Изаћи ћу на небо, више звезда Божијих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној. Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се са Вишњим“. (Исаија 14, 12-15)
Насупрот Сатани, Свети Анђели и Светитељи на Небу, и благодарни и смирени људи на земљи, увек благодаре Богу за све и у свему.
Та света и благословена благодарност нас чува од свакога пада и стално умножава Благодат Божију у нама. Благодаран човек је увек радостан и задовољан својим статусом и положајем. Он увек пева – Слава Богу за све! За скорби и за радост! Он зна да истинска срећа није у спољашњем већ у миру савести. У миру и радости у Духу Светоме. То је највеће богатство.
Но, горд, искварен и неблагодаран човек завиди другима. Највише га боли и изједа управо радост и осмех других људи. Пече га било какав успех браће или сестара. И управо из страсти зависти према човеку, ђаво је преварио Еву и Адама, не могући да трпи да неко буде радостан и срећан. Позавидео им је на њиховој срећи у Рају.
Зато увек и на првом месту чувајмо благодарност и славимо Бога за све и на сваком месту, певајући Му у срцима својим и из грла својих – Слава Богу за све – за скорби и за радост!
Архимандрит Петар, Игуман Манастира Пиносава
