Нација је, примарно посматрано, одређена духовно-историјска категорија. Она није примарно нека категорија крви, тла и гена. Јер као што је душа претежнија од тела, тако је и духовно поимање слободног националног изјашњавања, претежније од генетског. Не одлучују о припадности некој нацији ни наши гени, ни древна историја, већ слободни избор и васпитање наших душа у времену у коме живимо. Народи су се кроз историју непрестано стварали и нестајали, делили или утапали у друге народе. Сва историја људског рода је таква. Искрено, генетски не постоје „чисте“ нације, јер смо се сви међусобно измешали.
Постоји само Промисао Божији који над свиме тиме лебди и који све прожима. Зато је потпуно бесмислено, насилнички, дрско и антибиблијски било коме рећи – ти не знаш ко си. Ти си Србин, или ти си Хрват, или ти си Енглез, ако се такав човек не осећа онако како му неко покушава наметнути. Нације су дакле земаљске и променљиве категорије, и било ко да покушава некоме одузети право да се слободно национално изјасни, не поступа по Богу, нити библијски нити хришћански. Ни Господ Исус Христос никада никоме није наметао причу о крви, тлу, генима или нацији. За Бога су то мање важне и секундарне ствари. Богу је само једно важно – да ли смо ми по свом духу народ Његов, народ Божији. Њега пуно не занима да ли смо Срби, Хрвати, Македонци или Енглези већ да ли смо Његови. Да ли смо нови народ, народ Царства Божијег. Ако смо дакле по духу Његови, ако смо по духу народ Божији, онда све те остале земаљске разлике, националне, историјске, језичке, постају суштински неважне, и хришћани их посматрају као нешто што је у земаљском смислу само богатство у различитости. Увек се примарно држећи духовног, небеског и вечног, тј. оног што нас једино истински може и треба спајати, у свој нашој различитости.
Извод из беседе Архим. Петра (Драгојловића), О нацијима и народу Божијем
