Сви ми драга браћо и сестре, па и наша држава и наш народ, посматрано еванђелским очима, мењамо се на боље само смирењем, љубављу и покајањем, Светим Тајнама и светим врлинама. Улицом, насиљем, вређањем, делањем без покајања, ништа се не мења на боље. Ни у држави ни у народу ни у нама самима. То је основна аксиома духовне реалности и живота.
Зато на све немире, свађе, тешке речи као и на насилне покушаје изазивања још већих подела у друштву, гледамо са зебњом, и молимо се Богу да се не испуни она реченица осведоченог србомрсца Стипе Месића … А сад Србе на Србе …
Верујем да нисмо толико духовно неопрезни да међусобним сукобима обрадујемо своје бројне душмане.
Без обзира на све несреће које су се догодиле у прошлости, сада нам је ипак најпотребније јединство у Христу, духовни мир и велико покајање. Не требају нам немири, поделе и уличне револуције. Од тога нам сигурно неће бити боље ни у држави ни у народу, већ само горе.
Господ Исус Христос позивао је све људе на једну другу, другачију револуцију, личну револуцију духа, кроз смирење, љубав, пост, молитву, Свето Причешће, Свету Исповест, Свете Тајне и свете врлине. То је једини пут да и себе и друштво истински мењамо на боље. И увек се почиње од промене нас самих а не од упирања прстом у другога.
Држава и народ су једна велика породица. Када се деси нека страшна трагедија, као што је трагедија у Новом Саду, када нам неко из породице пострада, прво и основно је да у миру и пуни вере и наде у Бога, испратимо душе наших ближњих у вечност. Тек после тога, домаћин породице, у овом случају државно – правне институције система, испитаће одговорност и оних који су својим немаром и неодговорношћу изазвали трагедију у кући. Јер држава је наша општа кућа. Но, нико ко воли своју кућу и своју породицу, свој народ и своју државу, не руши сопствену кућу да би ствари поправио на боље. И нико не свађа нити дели своје укућане да би кући донео бољитак, јер зна и верује да ће одговорни за трагедију на крају одговарати. И пред Богом и пред земаљским судом. Зато нам сада пре свега треба много мудрости, смирења, љубави, вере и стрпљења.
Држава је и наша својеврсна мајка са чијих груди се заједнички хранимо. Не будимо као немирна и неразумна деца која кад им мајка не дарује довољно љубави, или када мајка негде погреши, одмах гризу дојке сопствене мајке која их храни и држи у своме наручју.
Део беседе верном народу Архимандрита Петра (Драгојловића), Игуман Манастира Пиносава.
Извор: ФБ
