„Хоћу деци да купим добре патике од 1.000 или 1.500 динара да не иду у поцепаним, али немам. Некад и за хлеб морам да замолим пријатеље, бар за децу да буде. Са инвалиднином од 400 евра једноставно немамо ни за шта. Питали сте чега се прво одричемо, али ми се фактички и не одричемо ничега јер немамо чега – просто увек немамо. Тако смо навикли, а ако некад буде, буде…”
Изговорио је Милан Ћирић, ратни војни инвалид и одликовани херој српског народа!
Кућа петочлане породице Ћирић је у селу Пуховац код Александровца. Тачније, стари, незавршени и руинирани објекат који се налази у стрмини, па је питање колико је безбедно у њему да бораве. Ипак, то је све што имају!
„Кад имамо паре, за рођендане добијемо сок и торту. Кад немамо, само се загрлимо и честитамо. Не буде ми криво због тога или што другари имају телефоне, а ја немам. Не стидим се, свесна сам у каквој смо ситуацији и то је то. Мој тата је свакако испао херој што је тако млад отишао да ратује на Косову и хвала Богу јер га је сачувао!”
Рекла је Јована (14), дивна девојчица чије су бројне честитке, којима покушава да разведри преостале чланове породице, малтене једини украс на од влаге црним зидовима.
Више информација о Милановом учешћу у рату, рањавању и гелерима које још увек има у глави и кичми, о здравственом стању осталих укућана и свему другом може се наћи у извештају на сајту Хуманитарне организације Срби за Србе.
Помозите нам својим донацијама да Ћирићима обезбедимо нови дом. Покажимо да Срби памте своје јунаке!
За донације: www.srbizasrbe.org/donacije
Преузето са ФБ странице Срби за Србе
