Посматрајући развој ангелологије у Светом писму и лик Анђела Господњег, закључујемо ову серију говорећи о улози анђела у животу хришћанина. Значај анђела се оцењује њиховим присуством у нашој литургијској традицији.
Прво, реч културолошког појашњења: анђели у православној традицији нису анђели како се често приказују у нашој западној култури (отац Лоренс је православни свештеник у САД; п.п.).
Брза Гугл претрага слика за анђеле откриће традицију која је претрпела понижење и изобличење. Ти анђели изгледају или као прелепе жене које раде за модне компаније или као слатка пуначка деца која би могла да буду модел за Памперс (погледајте уметак или покушајте сами експеримент: гуглајте „анђеле“ и проверите слике. Колико је модерних слика анђела као младих жена!?)
У православној иконографској традицији анђели се увек приказују као војници — тј. као одрасли мушкарци.
Изгледају сјајнији него што изгледају привлачно или симпатично. Њихова „званична“ иконографска ознака је „свете бестелесне силе“. Ретко ко би и замислио да би у слободно време те силе могле да буду манекенке или реклама за пелене.
Присуство и анђеоска заштита почиње у хришћанском животу веома рано. У ствари, почиње на сам дан доласка: у свештеничкој књижици се налазе молитве „За жену првог дана после порођаја“. Овде код Светог Германа (Аљаског, п.п.) била је моја радост и част да се молим са новпорођеним мајкама парохије у првих сат времена након порођаја, било у болничкој соби или код куће, тако да већина беба рођених унутар парохије доживљавају заштитничку молитву Цркве већ када буду старе око сат времена.
Део једне од тих молитава гласи: „Дај мајци здравље и снагу тела и душе, и окружи је светлим и блиставим анђелима“.
Пошто њен драгоцени мали завежљај, њено новорођенче тада лежи у њеним рукама, анђели окружују и дете. Ово време обично називам „молитвама за добродошлицу детета на овај свет“. Као што видите, чим дете дође, анђели су ту да чувају и штите.
Следећи пут када се помињу анђели су у молитвама службе крштења. У случају оних који су рођени у православној цркви, ова служба се обично обавља неколико недеља након рођења детета. Као део катихуменског приступа самом крштењу, постоји један последњи егзорцизам пре одрицања кандидата од Сатане и привржености Христу.
На почетку те молитве свештеник се моли да Бог „додели његовом животу анђела светлости који ће га избавити од сваке замке противника, од сусрета са злом, од демона поднева и од зле мисли”. То је, наравно, оно што Црква назива „анђелом чуваром“, Божјим гласником чији је војнички задатак да прати хришћанина током целог живота.
Задатак анђела је да се моли за нас (врло незахвалан задатак, кад смо већ код тог!), да нас одбрани од демонског напада и да нас, уопште, заштити од зла.
Аутор Посланице Јеврејима се осврнуо на ову улогу када је писао о анђелима: „Зар нису сви они духови службеници, послани да врше службу ради оних који ће наследити спасење?“ (Јеврејима 1:14). Изгледа да је Црква уопштено примила ову представу о анђелима чуварима из јудаизма Другог храма , а у детаљима од самог Господа.
Христос је говорећи о важности својих ученика рекао да њихови анђели увек гледају лице Његовог Оца који је на небесима (Матеј 18:10) – тј. да њихови анђели чувари увек имају приступ Очевом присуству. А када је Петар, тек избављен из тамнице од стране анђела стао пред врата Роде, која је била домаћин састанка других ученика у Јерусалиму, одбијен му је улазак.
„Када је препознала Петров глас, од радости није отворила капију, већ је утрчала и јавила да Петар стоји испред капије. А они су јој рекли: ’Полудела си!‘ Али, она је стално инсистирала да је тако. И стално су говорили: „То је анђео његов!“ (Дела 12:14-15).
Ко каже да у Библији нема хумора?
Поента је у томе да су Рода и остали знали да Петар има анђела чувара који (претпостављали су) изгледа и звучи као он, и да пошто је Питер још увек био у затвору, Рода мора да је видела Петровог анђела. Знали су да Петар има анђела да га чува, као и сви остали у просторији.
Анђели су, дакле, део нашег живота у Христу.
Зато се налазе у црквеном календару и на вратима иконостаса сваке цркве. Отуда је јасно зашто иконе архангела Михаила и Гаврила красе ђаконске двери. (У црквама посвећеним Архангелу Михаилу, виђао сам његову икону на месту где се налази ктитор цркве. У том случају ђаконске двери су украшене иконама ђакона, најчешће Светог Стефана и Св. Лаврентија. )
И наравно, анђели се налазе у молитвеном правилу којим се молимо сваки дан. Православни молитвеници садрже молитве Богу (природно), али укључују и једну или две молитве Богородици, свом свецу заштитнику и свом анђелу чувару. У овим последњим молитвама молимо нашег анђела да се моли за нас, да нас води и штити. Такође молимо анђела да нам опрости.
Ова последња молба је неопходна и итекако умесна јер задатак заштите грешника какви смо никако није посластица.
Анђели су свети.
Ми нисмо.
Стварно нисмо.
Боравак са нама све време мора да им изгледа као да чувају проблематичну децу, деришта склона лошем понашању, нападима беса, ломљењу ствари, прљању, подлостима, инату и апсурдном ставу и хвалисању. Додајте овоме нашу људску склоност према пожуди у свим њеним ужасним облицима (проблем који се на срећу не налази код деце) и почињете да схватате колико је њихов задатак заиста незахвалан. Најмање што можемо да урадимо је да се с времена на време извинимо.
К. С. Луис је једном истакао да су сва људска бића амфибије — делом дух, а делом животиње, као што су водоземци делом копнене, а делом водене животиње. Наш живот у Христу стога је део ове амфибијске природе.
Ми имамо физичке компоненте нашег духовног живота – ствари као што су метаније, целивање икона, осењивање крстом, крштење, примање Тела и Крви. Такође имамо више нематеријалних компоненти нашег духовног живота, ствари као што су унутрашња будност, борба против искушења, покајање са унутрашњим сузама и отварање срца Богу.
Свештеник има своју улогу у првом; анђели имају своју улогу у овом потоњем.
Они су увек са нама, а њихов невидљиви утицај утиче на све што радимо. Бог је Творац свих ствари, и видљивих и невидљивих, и света дрвећа, животиња и људи који можемо да видимо, као и света анђела и духова које тренутно не можемо да видимо.
Два света не коегзистирају одвојено, као нафта и вода. Они су међусобно повезани и испреплетени. Све је и физичко и духовно. У складу са тим, постоји јеврејска традиција да свака влат траве има свог анђела који стоји над њом и говори јој: „Расти!“
Кад бисте могли да чујете шта вам сада говори ваш анђео чувар, питам се – шта бисте га чули да говори?
Отац Лоренс Фарли
ИЗВОР: https://blogs.ancientfaith.com/nootherfoundation/angels-in-our-life/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 26.07.2022.
