Од кад човек постоји, постоји и једно велико питање; шта је то слобода? Слобода за шта, слобода од чега. Шта уопште тај појам значи. Многи филозофи су се утркивали, мучили и краја нема. Сви промишљамо о животу, барем покушавамо да докучимо шта то јесте – бити слободан. Честа реч а која се спомиње а која у принципу ништа не значи ако се не спријатељимо са тим појмом, и ако не дамо могућност свом уму да спозна, шта то значи бити слободан. Слобода да радимо шта хоћемо, ближи се анархији, слобода да мислимо шта хоћемо право слободне мисли. Слобода да идемо куда хоћемо, идемо телесно идемо умно. Међутим оно што све нас ограничава у том промишљању јесте тачка А и тачка Б. тачка А је наш улазак у овај свет а тачка Б је одлазак из овог света. Колико има недеља и година од тачке А до тачке Б – не знамо.
Како освојити слободу – исто тако не знамо. И шта ћемо онда са тим. Тако у ствари, ултимативна слобода једино постоји у победи над смрћу, у веровању да овај живот нема краја. Јер кад има краја макар колико се ми ослободили ми смо везани ланцима који ће нам читав живот стајати као терет. Каде се рађамо почињемо да умиремо и да се распадамо, али кад добијемо дар да поверујемо да загрлимо смрт љубављу и надом да ћемо наставити живот даље.
Једном је један верник Јеврејин питао, гњавио Бога када је њихов велики рабин отишао каже; дај ми Боже дамо да видим где је он, да ли живот даље постоји. Ако постоји , шта он то ради. И гњавио Бога и Бог му каже; добро хајде, иди погледај. Он је отишао и погледао, вратио се назад и пита га Бог; и шта ради рабин? Па каже, исто што и овде моли се, тумачи Тору, подучава. Какав лепота. Што му говори о томе да све оно што баштинимо сада ћемо наставити. Све онда добија смисао, сав наш труд, борба са собом , учење, рад, читање, стицање вештина неће на крају појести само црви и отићи у прах, него се надамо да ћемо то да наставимо да радимо.
У ствари једина права слобода јесте слобода када расточимо врата смрти баш као што је Господ Лазара васкрсао да тако и нас када будемо стали пред Господа са свим делима и неделима али са вером у наставак. Јер сваки дах сваки тренутак који смо у овом животу провели је припрема у предворју за улазак у дворану вечног живота. Ако нам је то вера она ће нас водити путем у који верујемо, ако не ко зна где, не знамо. Тако да Верујемо у слободу љубави, у слободу труда и рада да све што чинимо трудимо се и радимо у све што улажемо напоре има смисла. Добиће једног дана велики смисао у животу над животима. Зато радујемо се животу и радујемо се смрти јер је смрт пролаз, Пасха Господња за вечни живот.
