Џез култура у раним годинама 20. века у Америци била је феномен који је изразито обликовао културу и друштво Сједињених Држава. Овај музички жанр настао је у црначким заједницама у Њу Орлеансу, а брзо се проширио широм земље и постао симбол америчке културе.
Џез се појавио у време када су се друштвени, културни и економски услови мењали брже него икада пре. На крају 19. века, градови су се ширили, а нове технологије су трансформисале свакодневни живот. У то време, Афроамериканци су били значајан део радне снаге у градовима, али су били изложени расизму и дискриминацији.
Управо у овим условима, џез се појавио као начин да се изразе животне радости и борбе црначке заједнице. Овај жанр музике у почетку је био мешавина различитих традиција, укључујући афричке ритмове, европску класичну музику и латиноамерички утицај.
У Њу Орлеанс, џез се највише развијао на двема локацијама: у Сторвилу, који је био познат као „red light district“, где укључује многе референце на џез културу. У плесу, џез је утицао на развој нових плесних стилова, попут чарлстона и линдy хопа. У филму, џез музика је постала неизоставан део sounstrack-а, а многи филмови су се бавили животом џез музичара, као што је „Bird“ Клинта Иствуда.
Џез култура је такође имала значајан утицај на политику и друштвене покрете у Сједињеним Државама. У периоду након Првог светског рата, познатог као Roaring Тwеnties, џез је био симбол просперитета и слободног живота. Међутим, када је дошло до Велике репресије и појачања расизма, џез музичари су постали све више ангажовани у политичким и друштвеним покретима.
Многи џез музичари су били активни у борби за људска права и равноправност, укључујући Дјука Елингтона, Луиса Армстронга и Били Холидеј. Били Холидеј је постала позната по свом извођењу песме „Strange Fruit“, која говори о линчовању Афроамериканаца. Ова песма је постала химна покрета за грађанска права, а Холидejoвој је постала симбол борбе против расизма.
У касним 1920-им и раним 1930-им годинама, џез музичари су такође били део покрета Harlem Renaissance. Овај културни покрет се фокусирао на промовисање црначке уметности и културе, укључујући џез музику. Harlem Renaissance је био кључан у борби против расизма и промоцији равноправности у Сједињеним Државама.
Данас, џез култура и даље има снажан утицај на америчку културу и уметност. Џез фестивали се одржавају широм земље, а џез музика се може чути у многим филмским и телевизијским продукцијама. Џез музичари и даље су поштовани и цењени због својих уметничких достигнућа, а њихова музика се сматра кључним делом америчког наслеђа.
Џез је био важан у борби против расизма и дискриминације, те је имао значајан утицај на развој других културних израза. Иако је џез настао у Америци, он данас има бројне следбенике у Европи, Азији и другим деловима света.
Један од разлога за популарност џеза је његова способност да спаја људе и културе. Џез музика је инспирисана мноштвом различитих стилова и култура, укључујући афричке ритмове, европску класичну музику и латинско-америчке ритмове. Због тога, џез се често назива „универзалним језиком“, који може превазићи културне и језичке баријере.
Данас, постоје многи врхунски џез музичари широм света, који својом уметношћу и виртуозношћу доприносе очувању и развоју џез културе. Многи од њих користе модерну технологију како би продуцирали нову и иновативну џез музику, која се одликује експерименталним приступом и комбиновањем различитих стилова и жанрова.
Уз то, џез култура је данас све више присутна у образовању. Многе школе и универзитети нуде курсеве о историји и теорији џеза.
Милан Даниловић
