По степену поштовања, почасти и љубави према Богородици верујућих, она је одмах после Бога.
Поштовање Превете Богородице датира још из 1. и 2. века и одређено је самим писмом које је помиње по имену и наводи је као „благодатну, јединствено благословену међу женама и која је нашла милост пред Богом“.
И, у пророчком духу, сама Мајка Божија је предсказала ову славу када је рекла: „Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом“ (Лк. 1, 48).
И заиста, од тада се назива блаженом. Јелисавета ју је прва назвала блаженом када је, испуњена Духом Светим, узвикнула: „Благословена си ти међу женама, и благословено дете које ћеш родити! Али зашто сам тако мила да ми дође мајка Господа мога?… Благо оној која је поверовала да ће Господ испунити своја обећања која јој је дата“ (исто, 42-45).
И када би жене данас виделе Богородицу како држи Младенца и оне би је називале блаженом. Свети јеванђелист Лука помиње и глас који се дигао из мноштва називајући Богородицу блаженом што је дојила Господа (11, 27).
Из хришћанске археологије сазнајемо да су иконе Богородице сликане и поштоване још у 1. и 2. веку. И, наравно, тешко да је могло бити другачије јер нас само Јеванђеље позива да поштујемо Богородицу, а и сама је рекла да ће је све генерације звати блаженом. Тако је Богородици указана част и благослов од свих генерација – од Благовести до данас – и она ће се називати благословеном до краја векова.
Они који не приносе славу и благослов Богородици чине супротно изричитим заповестима Јеванђеља, јер је читаво Јеванђеље закон, а оставити по страни и најмању ‘јоту или ситницу’ – и најмањи детаљ – је напуштање закона.
До 3. века поштовање Богородице се додатно проширило. Хришћанска химнографија велича Дјеву и Мајку Божју као Царицу Неба и Господарицу анђела.
Чини се да су у то време постојале земље у којима су, поред многих пагана, живели хришћани и да су поједини јеретици достојно поштовање Богородице пренели у идолопоклонство.
Одавали су јој исту част као и Богу, по угледу на богиње које су обожавали идолопоклоници.
Ове људе звали су „кексићи“ јер су приносили неку врсту печеног слаткиша као жртву увек одређеног дана, а затим га јели. (Епифаније, Против јереси 78 и 79). У исто време појавила се група која се потпуно супротстављала „кексићима“, које су називали „Маријиним непријатељима“ који нису могли да поднесу хвалу Господње Мајке.
Били су толико безбожни да су се усудили да кажу да је Дјева после рођења Спаситеља имала односе са другим човеком и да је родила другу децу*. Овог јеретичког става се и дан-данас држе они који тврде да она није била невина и да је не треба звати Богородицом.
Ове јереси је осудила Црква и формулисана је јасна и коначна изјава по којој треба да поштујемо увек девицу као Богородицу, а не да јој се клањамо као Богу (Кирило). Јереси „кексића“ и „непријатеља Маријиних“, које су се појавиле у 3. веку, показују одступање од праве вере васељенске Цркве, која се налази између ове две дијаметрално супротне позиције.
У поглављу 23, ст. 4, Против јереси 78, Епифаније каже: „И, у вези са истом ствари свете Вечнодевице, други су је називали Богом и настављају то да чине, очигледно зато што су луди или су претрпели озбиљна оштећења мозга. Јер кажу да су неке Трачанке доле у Арабији увеле ову бесмислицу и да пеку погачу у име Увекдјеве, да се окупљају и подузимају забрањени, богохулни чин у име Пресвете Богородице и приносе жртву у њено име са женама службеницама.“
У 1. поглављу Против јереси 79, он каже: „Ово је, опет, такође донето у Арабију из Тракије и горње Скитије… Јер неке жене украшавају берберску столицу или четвртасто седиште, простиру на њу платно, постављају хлеб и принесе га у име Марије на одређени дан у години и сви се „причешћују“ хлебом“.
И у 4. веку слављење и поштовање Богородице испољавало се величанственим делима, попут изградње величанствених цркава посвећених имену Госпе. За све верне, Богородица је била, јесте и биће наша ненаоружана заштитница, брза бранитељка и помоћница. Она је чије се име увек призивало у временима опасности и туге; она која је била наш непобедиви капетан у ратовима. Њена непобедива моћ је поразила наше непријатеље, а смелост ње као мајке према Сину и Богу доносила је вернима божанску милост.
Поштовање верних према Мајци Божијој од времена осуде несторијанске јереси било је изражено у целом римском [тј. ’византијском’] царству са дивним светковинама и духовним гозбама. У име Пресвете Богородице подизане су све величанственије и задивљујуће цркве које су постале познате по својој лепоти. Ово поштовање верујућих према Мајци Божјој и Увек Дјеви Марији које је брзо заузело сигурно место у њиховим срцима, почело је још када је Дјева Марија препозната као Мајка Божја.
Оно је остало непромењено током векова и остаће непромењено у срцима верних у будућем веку.
*Митрополит Калист (Вер) истиче да би то било апсурдно чак и са становишта чисто људске психологије. Његово Преосвештенство је напустио овај живот пре неколико сати (24.8.2022). Тужан дан за нас, али радостан за њега. Нека почива у миру са светима и ужива у „добром рају“.
ИЗВОР:https://pemptousia.com/2022/08/the-respect-shown-by-the-faithful-to-our-most-holy-lady-the-mother-of-god/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: На Успеније Пресвете Богородице 2022.
