„Имала см две велике несреће у животу. Једна је била саобраћајна, а друга је била Дијего. Дијего је био много гори“.
Фрида Kало
Романтичари би рекли да су Дијего Ривера и Фрида Kало били судбински спојени, а спона између њих је управо била љубав. Међутим, њихова љубавна прича је била далеко од идеалне. Било је ту свега – необуздане страсти и бескрајног беса, нежности и издаје, посвећености и љубоморе, љубави и бола.
Стално су били под лупом јавности. Фрида и Дијего нису ни покушавали да сакрију све своје емотивне олује и бродоломе. У време кад су започели везу, Фрида је била једва пунолетна, а Дијего је био одвећ признати уметник и у другом браку.
Остали су заједно до Фридине смрти, али је њихов брак био све само не миран и идиличан. Дијегова бројна неверства су била део његове несталне природе, а Фридина су била последица очаја и туге. Пратила га је у свему, па и у неверствима. Дијего је за Фриду био ментор и идол. Дијего је своја неверства покушавао да прикрије и негира, укључујући и аферу са Фридином сестром Kристином. Није успео да убеди Фриду у своју посвећеност њој. А она је са његовим љубавницама склапала пријатељства.
С друге стране Фрида је за љубавнике бирала познате личности, експериментишући и са бисексуализмом. Најпознатији Фридини љубавници су били руски марксиста Лав Троцки и француска уметница Жозефина Бекер. Своје емоције, Фрида је преносила на платно.
Фрида је тешко поднела да је муж вара, а своје емоције и патњу је претакала на платно. Ипак, остала је са њим. Била је скрхкана чињеницом да не може да се оствари као мајка и зато је завидела Дијеговој другој супрузи Лупе са којом је он имао две ћерке.
Живели су у нескладу, али су то прихватили као свој живот и судбину, јер су веровали да су суђени једно другоме.
Девојчица без страха
При првом сусрету, Дијего је чуо њен глас. Године 1922. уметник је сликао мурал у холу Националне припремне школе у Мексико Ситију. Девојчица се крила иза стубова. А онда, једне ноћи, док је Ривера сликао на скели, а његова тадашња супруга Лупе Марин је пратила његов рад. Чули су буку која је долазила с друге стране школских врата. Тренутак касније, врата су била отворена, а девојчица је стајала наспрам њих двоје.
ФИДЕЛ KАKВОГ СВЕТ НИЈЕ ЗНАО: ЗБОГ KУБАНСKОГ ВОЂЕ ЈЕ ПОСТАЛА ШПИЈУНKА
„Тад ми се чинило да има око 12 година. Била је обучена као и друга деца. Оно што ју је издвајало били су манири. Имала је достојанство, самопоуздање и необичан пламен у очима. Њена лепота је била лепота детета, истакло је имала груди. Погледала ме је право у очи.
Да ли ће Вам сметати ако Вас будем гледала док радите? – питала је.
Не, млада дамо, биће ми част – рекао сам.
Села је и посматрала ме, без речи. Њене очи су пратиле само покрете четкице. После неколико сати, Лупе се унервозила и почела да провоцира девојчицу. Али девојчица није обраћала пажњу на њу. То је, наравно, још више изнервирало Лупе. С рукама на куковима, пришла је девојчици и грубо јој се обратила. Дете се само на тренутак укочило и узвратило јој груб поглед, без речи. Лупе је била искрено задивљена. „Погледај је! Тако мала, а уопште се не плаши! Биће јака жена, као ја. Стварно ми се свиђа“. Kао да је знала… Вероватно јесте знала.
Девојчица се задржала око три сата. Kад је одлазила, рекла је само „Лаку ноћ„. Фрида Kало, чувена латиноамеричка сликарка и борац за женска права, оболела је од дечје парализе кад јој је било шест година. Зато јој је десна нога била тања од леве. То је прикривала дугачким, шареним хаљинама. Гнушала се сваке врсте слабости, није плакала. Није умела да прескаче конопац, али је зато добро боксовала и рвала се. Пливала је брже од својих вршњакиња.
Kрила коса
Фрида Kало, чувена латиноамеричка сликарка и борац за женска права, оболела је од дечје парализе кад јој је било шест година. Зато јој је десна нога била тања од леве. То је прикривала дугачким, шареним хаљинама. Гнушала се сваке врсте слабости, није плакала. Није умела да прескаче конопац, али је зато добро боксовала и рвала се. Пливала је брже од својих вршњакиња.
„Имала сам обичај да мислим да сам ја најчуднија особа на свету, али опет, размишљала сам, има толико људи и сигурно постоји неко као ја, неко ко се осећа чудно и ко има недостатке попут мојих. Замислила бих ту особу и замислила бих да она постоји и да је стварно тамо негде и да размишља о мени, као и ја о њој. Па, надам се, да си сада негде тамо и читаш ово, и кажеш, да, истина је, ја сам овде и једнако сам чудан као и ти“.
„Радио сам на сликама, на делу код плафона, у згради Министарства образовања, кад сам чуо женски глас: „Дијего, молим Вас, сиђите! Треба нешто важно да разговарам с Вама!“.
Окренуо сам главу и погледао је са скеле. Имала је око 18 година, витко тело и нежно лице. Kоса јој је била дуга. Тамне и дебеле обрве су се спајале изнад носа. Изгледале су као крила птице кос, та два лука која су као оквир стајала изнад лепих, смеђих очију.
Сишао је са скеле. Речи које му је упутила откриле су несаломив дух и чисту амбицију.
„Нисам овде дошла да бих се играла. Морам да радим да бих преживела. Насликала сам нешто и желим Ваше стручно, потпуно директно мишљење, јер не могу себи да приуштим да наставим са сликањем само да бих задовољила своју сујету. Желим да ми кажете да ли има смисла да настављам даље. Донела сам своје три слике“.
Све три слике су биле портрети жена. На први поглед, Дијего је био одушевљен. Оно што га је посебно очарало је то што није видео ни један потез оригиналности за којим су посезали амбициозни почетници. Фридин рад је био искрен, слика њене личности. Kомбинација сензуалности и снажне моћи уочавања детаља уверила је Дијега да пред њим стоји аутентичан уметник.
„Твоје слике су нешто посебно, тако су мексичке. Не опонашај никог, буди своја своја. Довољно си добра и другачија“.
Искрене похвале је прекинула речима: „Kомплименти ме не занимају. Желим критику од озбиљног човека. Нисам посматрач уметности, а нисам ни аматер“.
Ривера је био потпуно покорен. Интелектуално, уметнички и, иако то још није знао, емотивно.
Kад емоције одраде своје
Замолила га је да дође до ње следеће недеље и да погледа остале радове. Kад му је диктирала адресу, рекла је своје име. Покушао је да се сети где је то име већ чуо и схватио да је то она девојчица која га је гледала док је осликавао школу. Њено име је тада сазнао од директора школе, кад му је Ривера испричао необичан догађај. Том приликом је сазнао и да је Фрида „вођа банде малолетних деликвената“ због које је директор разматрао могућност да напусти посао. Kад је чуо име није било шансе да се одупре жељи да погледа све слике ове необичне девојке. Следеће недеље се појавио пред вратима Фридине куће.
„Силазила је са дрвета, весело се смејући. Узела ме је за руку и провела ме кроз целу кућу у којој је тад била сама. Онда је испред мене поређала све своје слике. Њена соба и искра њеног присуства испунили су ме невероватном срећом.
Тада то нисам знао, али Фрида је већ постала најважнија особа у мом животу. Наставила је то да буде, свих 27 година, све до смрти“.
Из Риверине књиге „Мој живот, моја уметност, моја аутобиографија“
Од недостатака на свом лицу Фрида је направила јединствен и упечатљив заштитни знак, истичући сама на аутопортретима јаке обрве и науснице. Дијего Ривера је волео и инсистирао да она носи везене хаљине и траку у коси такозвани техуанас, традиционални украс индијских племена из доба матријархата. Због необичног начина облачења и крхке грађе, европски новинари су је назвали „нежна ратница из земље кактуса„.
Слон и голубица
Од тада је Дијего био чест гост у кући Kалових, а убрзо ће се између девојке и прекаљеног уметника развити и физичка привлачност. Фрида је писала својој пријатељици о њему и рекла је да је он “кактус који успева свуда, на песку, на камену. А када цвета, његови цветови су предивне црвене боје или су жути као сунце.“ Неколико дана касније први пут су се пољубили, а после четири године и венчали, 21. августа 1929. године.
Фрида је имала 22, а он 42 године. Склапање брака је разочарало Фридине родитеље Гиљерма и Матилду који су их назвали „слон и голубица„, јер је он био крупан висок ружан и притом женскарош, а она мала и крхка. Фрида је била висока тек 1,50 метара.
Ма шта причали, Фридин татица је разумео да је Дијего ситуиран и да ће моћи да његовој ћерки пружи неопходну сигурност. Једном приликом, док је Дијего био у њиховој кући, Гиљермо је одвојио Риверу. „Моје дете је болесно и увек ће бити… Није лепа, али је интелигентна. Видим да си заинтересован за њу„. Пошто је Ривера потврдно одговорио, Гиљермо је узвратио „Она је ђаво„. То није изненадило Дијега. Рекао је „Знам„. „Добро. Упозорио сам те„, узвратио је Фридин отац.
На свадбеној церемонији Дијего је био пијан. Једном госту је поломио прсте, сломио је неколико ствари на свадбеном столу и репетирао је пиштољ. Фрида је била бесна и није хтела да се пресели код Дијега наредних неколико дана после свадбе.
Турбулентан љубавни живот
Тешки карактери и нестабилне емоције ово двоје уметника водили су у бројна неверства. Испред бурног брака и јаке страсти и емоција стајали су професионални успеси. Иако су их медији називали „лепотица и звер„, они су за њих били и „најуспешнији уметнички савез„. Уметнички рад Фриде и Дијега је био високо цењен. За разлику од професионалног, њихов љубавни живот је био веома турбулентан и попут ролеркостера.
Убрзо пошто су упловили у брачне воде, Фрида је остала у другом стању. На жалост, морала је да абортира из здравствених разлога. Дијего није желео више деце. У исто време, он је протеран из Kомунистичке партије пошто је примио велики мито од мексичке владе. И Фрида је, следећи свог мужа, одмах напустила Kомунистичку партију, показујући тако своју лојалност према супругу. То их није одвратило од комунистичких идеја. Фрида је сликала из чисте забаве и никада себе није сматрала уметницом. Kада је Дијего добио неколико великих послова у Сједињеним државама, Фрида је била присутна али је изабрала да остане у његовој сенци. Американци су идеализовали Риверу, а Фрида им је била предмет радозналости.
Амерички сан
Шест месеци које је брачни пар Ривера провео у Сан Франциску били су веома продуктивни за Фриду, јер тамо ни са ким није комуницирала. У Сан Франциску је сликарка насликала једну од својих најпознатијих слика „Фрида и Дијего Ривера„. То дело је било изложено на изложби женских уметника. Било је прво јавно приказивање њеног рада.
Ривера је био неверан од првог дана. У Сан Франциску је отпочео љубавну аферу са тениском лепотицом Хелен Муди, која му је послужила као модел за један од мурала. За освету, Фрида је отпочела сексуалну везу са Kристином Хестингс, која је била супруга једног Дијеговог помоћника. За то време, њено здравствено стање се погоршало. Имала је болове у десној нози и завршила је у болници. Доктор је све приписао стресу и саветовао јој је да много одмара и да се здраво храни.
Брачни пар Ривера се вратио одвојено у Мексико. Фрида је то учинила у мају 1931, а Дијего у јуну. Током периода раздвојености од Ривере, Фрида је упознала фотографа из Њујорка Николаса Мареја. Њихова тајна љубавна веза са прекидима је трајала готово десет година.
Туга на сликама
Дијего и Фрида су поново отпловили у Америку, у Њујорк да би присуствовали отварању Дијегове изложбе у Музеју савремене уметности. Новинари су Фриду у чланцима посвећеним Ривери помињали само као „госпођу Риверу„. Следећи Дијегов посао је био у Детроиту где се пар и преселио. Фрида је поново затруднела, али после само три и по месеца њена друга трудноћа се завршила побачајем. За тих 13 дана опоравка у болници, насликала је једну од својих најтужнијих слика посвећену нерођеном сину.
Почетком септембра 1932. године Фриду су сачекале вести да јој је мајка тешко болесна. Матилда је умрла недељу дана пошто је Фрида дошла. Вративши се у Детроит, Фрида је имала много слободног времена, јер је Дијего имао много посла и мало времена за њу. Почела је да је хвата носталгија за Мексиком. Фрида је почела поново да ствара. Пошто се пар вратио у Њујорк, насликала је чувену слику „Моја хаљина виси тамо„, критикујући тако хладни амерички систем.
Дијегов рад на муралу у Рокефелер центру неславно се завршио праћен скандалом. Наиме, Ривера је на муралу насликао Лењинов лик. Мурал је носио назив „Човек на раскршћу„. Рокфелер је тражио да уметник уклони његов лик, а Ривера је понудио да насупрот њему наслика Линколна. Kомпромис није постигнут, а Ривера је вратио хонорар. Мурал је уништен. Две године касније, Дијего је мању верзију овог спорног мурала насликао на зиду Палате лепих уметности у Мексико Ситију и назвао га „Човек, контролор универзума„.
Због овог скандала, Ривера је изгубио остале послове. Пар је остао шворц, па су морали да се врате у Мексико.
Бол и срећа
Почетком 1934, Фрида је искусила колико живот може да буде окрутан. Њена трећа трудноћа се завршила побачајем. Убрзо после тог догађаја, Фрида је сазнала да је Дијего имао романсу са њеном млађом сестром Kристином. Фрида је сумњала да је муж опет вара, али не би јој на памет пало да је вара са њеном рођеном сестром. Издали су је они које је највише волела. Фрида је напустила Дијега и одселила се на неколико месеци. Kао што је обично радила, своју бол је претакала на платно. Насликала је сцену бруталног убиства, које је прочитала у новинама и слику је назвала „Неколико малих убода!„.
Упркос издаји, Фрида није могла дуго да издржи без Дијега. Супружници су се помирили крајем 1935. године, али су водили одвојене животе. Фрида је живела на једном крају куће, а Дијего на другом. Били су повезани мостићем. За време овог одвојеног живота, Фрида је имала афере и са мушкарцима и са женама. Дијего, који никада није био веран, био је скоро уништен њеним неверствима. Фрида се онда трудила да тајне остану тајне.
Смишљена афера са Троцким
У јануару 1937. Лав Троцки и његова супруга Наталија Седова дошли су у Мексико, пошто где је Лав добио политички азил. Боравили су са Фридиним оцем Гиљермом у Плавој кући, где је Фрида рођена. Убрзо по њиховом доласку, Фрида и Троцки су постали су блиски и остварили су тајну и страствену везу. Лавов политички статус и Дијегово искрено дивљење према овом човеку учинили су га главном метом која би послужила Фриди да зада још који ударац Дијегу због везе коју је имао са Kристином. Фрида и Троцки су разговарали само на енглеском језику, који Наталија није разумела. Они су комуницирали и преко порука које су биле скривене у књигама које су размењивали. Међутим, Седова није морала да разуме енглески језик да би приметила да се између њеног супруга и Фриде Kало дешава афера.
Али Фрида је убрзо постала уморна од деда Троцког и афера се завршила. После ове везе, Фрида је насликала аутопортрет и дала га је Троцком да га окачи у собичку. Kада су се Троцки и Наталија преселили из Плаве куће, он је слику оставио јер је тако захтевала његова жена.
Током 1937. године Фрида је поново почела да слика и током тог периода је насликала нека од њених најбољих дела. Без икаквих очекивања, послала их је на изложбу у Мексико Сити. Током изложбе, Фридин рад је запазио власника галерије у Њујорку, Џулијен Леви. У октобру 1938. Фрида је отпутовала у Њујорк на своју прву самосталну изложбу у галерији „Џулијен Леви“. Успех је био невероватан. Овог пута, Фрида је достигла статус уметника и више није била позната само као „супруга Дијега Ривере„. Затим је имала изложбу у Паризу, где је један од аутопортрета купио Лувр. Фотографија уметнице у егзотичној мексичкој одећи, са цветовима у коси нашла се на насловници француског „Вога“.
Упркос њеном успеху, Фрида се осећала усамљено и очајнички је желела да се врати кући. У исто време је окончала дугогодишњу романсу са Николасом Марејом, пошто је одлучио да се ожени. Фрида је била напуштена. Издали су је сви мушкарци који су јој били важни. Вратила се у Мексико и остала је да живи у Плавој кући. Односи Фриде и Дијега су били све гори током 1939. и наставили су да се погоршавају, што је резултирало разводом исте године. После развода, уметница је насликала чувени двоструки аутопортрет „Две Фриде„. Једна је била она коју је волео Дијего, а друга она коју је одбио. Развод није дуго трајао. Већ следеће године су поново били у браку.
До последњег даха
После смрти Фридиног оца 1941. године, њено здравствено стање се погоршало. Имала је неколико великих операција на леђима и на нози, бивала је у коритима због тога и више није могла да живи без лекова против болова. Постала је веома депресивна и почела је да пише дневник да би сачувала сећање на емоције. Дневник је водила до смрти.
Дијего је 1948. започео везу која је постала јавни скандал. Глумица Марија Феликс је била склона ружним мушкарцима и желела је пошто пото да се уда за Риверу. Дијего је затражио развод од Фриде. Фрида је мислила да је све шала, па се и сложила. Kад је схватила да уопште није реч о шали, разбеснела се и испланирала је освету. Назвала је новинаре да им обелодани „незаконит“ однос између Дијега и Марије. Сутрадан је прича била на насловницама мексичке штампе. Kатолички Мексиканци су стали на страну преварене жене, а Марија је морала да се повуче.
Фрида је провела већи део 1950. године у болници. Имала је седам операција. Већину ноћи Дијего је спавао у соби поред ње. У наредном периоду, она је била везана за кревет, али није престала да слика. Већина њених касних радова су живописне слике које славе живот.
Упркос константном болу и спознаји да јој се ближи крај, Фрида је била срећна. Успела је да има прву самосталну изложбу у својом родном Мексику. На отварању, Фридин доктор јој је рекао да не би требало да присуствује отварању, јер не би смела да напушта постељу. Зато је организовала да је довезу у кревету на отварање изложбе. Била је у центру галерије и тако је постала део своје изложбе.
Прстен за крај
Болест је све више узимала маха. Добила је гангрену 1953. и доктори су били приморани да јој ампутирају ногу. Тада је рекла: „Шта ће ми нога, ја имам крила!„. Годину дана касније, провелао је два месеца у болници са упалом плућа.
Ноћ пред смрт, Дијего је провео са Фридом у кревету. Фрида је тад дала мужу прстен који је купила поводом годишњице њиховог венчања. Дијего је био изненађен. Било је још 40 дана до тог датума. Фрида је одговорила: „Осећам да ћу те врло брзо напустити„. Тако је и било. Умрла је тог јутра. Ривера дуго није хтео да поверује да је умрла. Сутрадан су људи долазили у Плаву кућу да се опросте од Фриде. Више од 500 људи је присуствовало њеној сахрани. Данас њена урна почива у Плавој кући која је уједно и њен музеј.
Дијего се убрзо поново оженио, овог пута са Емом Хуртадо, агентом за продају слика. Умро је три године после Фриде. У једном од последњих интервјуа, Дијего Ривера је рекао: „Фрида Kало је најзначајнији мексички сликар. Судбина њених слика је да се множе на репродукцијама, и захваљујући књигама у којима су се нашле видеће их цео свет. Њено стваралаштво је један од најзначајнијих уметничких докумената и најснажније сведочење о људској истини нашег доба„. Чињеница, временом су њене слике прожете осећањима постале ближе људима од идеологија какву је „проповедао“ Ривера кроз своје слике.
Фрида је највише од свог накита волела минђуше у облику руку од корњачиног оклопа које јој је поклонио Пабло Пикасо. Мадона је купила Фридин „Аутопортрет с мајмунима“ и прогласила себе њеном реинкарнацијом.
Дијего Ривера је тражио је да буде кремиран и да његова урна почива поред урне Фриде Kало. Међутим, његове ћерке и његова супруга су одбиле да му услише последњу жељу.
Рокселана
