Жена је изашла из куће и видела три старија мушкарца са дугим сивим брадама како седе у њеном дворишту. Није их препознала.
Рекла је: „Мислим, да вас не познајем, али верујем да сте гладни. Уђите у кућу и нешто поједите.“
„Је л’ супруг код куће?“, питали су.
„Не“, одговорила је. „Изашао је.“
„Онда не можемо ући“, одговорили су.
Увече, кад је супруг дошао кући, рекла му је шта се догодило.
„Иди, реци им да сам код куће и позови их унутра!“ Жена је заиста отишла и позвала старце да уђу.
„Не можемо заједно ући у кућу,“ одговорили су.
„Зашто сад?“ упитала је.
Један од стараца јој почне објашњавати: „Његово име је Здравље,“ рекао је и показао на једног пријатеља. Показујући на другога је рекао: „Он је Успех, а ја сам Љубав.“ На то је додао: „Сада иди и договори се с мужем кога од нас желите имати у вашем дому.“
Жена је ушла у кућу и рекла мужу што је рекао.
Муж је био одушевљен. „Дивно!!“, рекао је. „Ако је тако, позовимо Здравље. Нека уђе и напуни наш дом здрављем!“
Жена се није сложила. „Драги мој, зашто не би позвали Успех?“
Њихова кћерка је слушала у другом крају куће. Прискочила је са својим предлогом: „Не би ли било боље позвати Љубав? Наш дом би онда био испуњен љубављу!“
„Послушајмо њен савет,“ рекао је муж жени. „Иди и позови Љубав, нека он буде наш гост.“ Жена је отишла напоље и упитала: „Kоји од вас је Љубав? Молим Вас, уђите и будите наш гост.“ Љубав је устао и почео ходати према кући. Остала два су у исти час устала и пошла за њим.
Изненађена, жена упита Здравље и Успех: „Позвала сам само Љубав, зашто ви улазите?“ Старци углас одговорише: „Да си позвала Здравље или Успех, друга два би остала напољу. Позвала си Љубав и где год иде он, и ми обојица идемо с њим. Где год је љубав, ту су такође здравље и успех!
