Преузвишени сјаје благодатствијем
вазносећи шапат протеклих векова
утканих у камен стовечни
Спаваш ли мирно, Милутине,
док чедо тамом тумара,
Коме си, Преузвишени, свевид даривао?
Ено ти очи на очевоме мачу
нека му свевидећи буде
док њиме резбари молитве за омилије
по дубовини тражећи те
Преузвишени,
Седам ти венаца отац принесе,
као Тебу седмоврату овенча те
мраком са дна Чаше Молитвене
осећаш ли, Милутине,
миро капа са венца седмога
нек се распечати запечаћено
