Подај ми Боже семе љубави,
Да засејем све пусте оранице,
Нек никне класје племенито
Из ове питоме равнице.

Помилуј сунцем црницу плодну,
Пошаљи благе кише,
Да гледам свакy влат како расте
И слушам њиву док дише.

Kaд сазри семе благородно,
И обремене све мojе житнице,
Да пожањем сву љубав са златних поља,
Напуним амбаре и ризнице.

У наћвама да замесим лебац бели
Да узрасте до самог неба,
Нека се насите сви љубави гладни,
Свакоме колико треба.

Да куша колико срце му иште
Свако од овога плода,
Несебично свима да дајем
Од овог светог рода.

Па сутра, кад дође мој судњи час,
И крај Твојих ногу паднем ничице,
Не будем и ја залудни слуга,
Што нема са чим пред Твоје свето лице.

Кад прострем пред Тобом душу ко ћилим,
Са страхом Божјим што у мени куца,
По делима љубави да ме препознаш,
Ратару добри мог палог срца!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име