Јован Цвијић је био један од најистакнутијих и најсвестранијих српских научника, свакако најпопуларнији научник свога доба на Балкану и истовремено, један од најпознатијих географа на свету.

Био је оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије (сада Српска академија наука и уметности), професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Kарловог универзитета у Прагу.

Приликом оснивања Београдског универзитета 1905, био је међу првих осам редовних професора који су затим бирали цео остали наставни кадар.Осим географијом као примарном облашћу изучавања, бавио се и геологијом – геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом, неотектоником – али и етнографијом, антропологијом и историјом.

Остао је упамћен као утемељивач географије у Србији. Читав живот посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва, путујући скоро сваке године по Балкану.

Јован Цвијић је рођен 12. октобра 1865. године у Лозници. По завршетку гимназије, желео је да студира медицину у иностранству, међутим лозничка општина није могла да стипендира његово школовање.

Због тога је одлучио да упише Природно-математички одсек Велике школе у Београду, а одмах затим и студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету, као државни питомац, где је већ 1893. године докторирао са тезом „Дас Kарстпхäномен“. Овај рад је касније преведен на више језика (код нас „Kарст“, 1895), а захваљујући њему Цвијић се у свету сматра утемељивачем карстологије, о чему сведоче и многе модерне студије.

Британски научник Арчибалд Гики је написао да ово представља „заставничко дело“ науке.

Преко тридесет година је путовао кроз наше крајеве, што је резултирало бројним радовима и утемељењем „антропогеографске школе“.

Оно што је карактерисало његов научни рад јесте утицај климе и рељефа на грађу (морфологију човека), наглашавајући практично међу првима да је човек екосензибилно биће.

Основао је Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године. Заједно са групом географа и природњака, основао је Српско географско друштво 1910. године у Београду. Био је председник овог друштва од оснивања до своје смрти. Био је два пута ректор Београдског универзитета 1906/07 и 1919/20 године.Постао је научник светског гласа и добио је многа признања. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1896. године, а редовни члан 1899. године. Постављен је указом за председника Српске краљевске академије, 12. априла 1921. године. На овом положају био је до своје смрти 1927. године.

Осим тога био је дописни члан Академије наука СССР, Југословенске академије наука и уметности, Ученог друштва Парнасос из Атине, почасни доктор Сорбоне и Чешког универзитета у Прагу. Био је почасни члан многих географских, етнографских, природњачких и других друштава широм света (Петроград, Будимпешта, Букурешт, …).

Добитник је Златне медаље Kраљевског географског друштва у Лондону, Златне медаље Конрад Брун и Сребрне медаље Еуген Потрон Географског друштва у Паризу, као и Gauthiot за економску географију у Паризу, и многих других признања.После дуже болести, Јован Цвијић је умро у Београду, 16. јануара 1927. године. Музеј посвећен овом великану српске науке налази се у Београду.

 

 

Kосмодром

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име