Докле се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали, из историје учили колико је ко од предака наших јуначких глава одрубио, а не и где је с пута сишао, донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи који се тако запајају, и не мисле да може бити погрешака у нас, па све што им се предлаже, за чисту истину и врлину сматрају.
Бацимо поглед на најскорију историју нашу. Што је било луђе, претераније, несмисленије, то је имало више уважатеља, а глас умерености сматрао се као ненародност, као противост и издајство; јер је сваки човек склон необичним стварима, па кад не зна да може бити несреће, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч.
Отуд није чудо што неваљали и покварени, а таквих има свуда, под видом родољубља сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније савете дају, не марећи хоће ли се тиме својој општини или своме народу каква штета нанети. Себичном је довољно кад је само њему добро и кад простака може на своју руку да преокрене, а за даље се ништа не брине.
Јован Стерија Поповић
