„Вера је темељ свега онога што се чудесно дешава у нашем животу. Ало она је плод једне друге врлине, врлине која се зове молитва. Молитва са смирењем, јер она молитва која је истрајна, говори на неки начин да се истрајношћу човек смирава, да види колико је немоћан да не успева ни после сат времена молитве ни после једног дана ни после једне године. Зато Христос каже: „Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се“. Тј иштите стално и добићете, наћи ћете и ако куцате на врата његовог срца отвориће вам се. Тако је сваком од нас јер ту је тајна вере јер Бог је и од нас и од свих овде на земљи управо када је дошао на овај свет наредио да се непрестано молимо и рекао: „Све што заиштете у моје име даће вам Отац мој који је на небесима. То су те кратке молитве Исусова или Пресветој Богородици. Исусова молитва је најважнија и њоме се највише требамо молити. И молитва ће постати тако јака и тако ајде да кажемо окрилаћена и успеће се на такав степен молитве да је Господ неће одбацити тек онда када она добије силу своју својом непрекидношћу и својим смирењем. Шта је Богу немогуће?. Ништа њему није немогуће само ако ми имамо праву истинску веру. Али дешава се више пута у нашем животу да ми иштемо нешто и не добијамо, опет иштемо и опет не добијамо. Кажу свети оци има више разлога зашто се то дешава, често ако иштемо нешто што нам није на душевну корист и ако је нешто грешно или потпуно промашено наравно да не добијамо. Али некада иштемо заиста оно што је на нашу душевну корист али слабо то некако иде. Иштемо од Бога да будемо смиренији наравно да нам је на корист да будемо смиренији јер се у смирењу наша душа облагодати јер се смиренима даје благодат а гордима одузима и гордима се Бог противи али некако опет не иде, опет видимо да смо горди. Зашто је то тако?, зато што не иштемо упорно, зато што иштемо само повремено, зато што не дајемо сво биће своје у окренутости ка Богу него половично, па чак ни половично него стоти део нашег времена дамо Богу и онда кажемо: “ Господе, како је то могуће? Ваш сам био расположен на литургији у неком храму или неком манастиру а гле сад код мене се јавила нека мржња, нека мрзовоља, осветољубивост и видимо да смо горди и пуни неке негативне енергије зато што смо у међувремену попустили. Зато што нисмо истрајни. Бог хоће да човек дође до овакве вере мукотрпним путем да би је добро знао сачувати, да би знао какав је бисер добио од њега. “
Јеромонах о. Петар Драгојловић – игуман манастира Пиносава
