Док ћутим…
варам дан
да видик је већи од осјећања,
снујем поглед
као да и он ме не вара
као људи
кад помиловаше Вараву.
Видим
пут до Голготе
свих времена,
свих распећа истине
и свих лажних помиловања
у страдању овог малог живота,
тад дан утопи своју круну
и крећу бичујући до крви
да њихова је последња и прва
кула у Вавилону
достојна неба
и ријеч, и град
једино разапетог кајања.
Зар још љубе Вараву?

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име