Државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, чији је симбол цвет, Наталијина рамонда, обележава се данас у Србији.

Подсећању на тај дан су у Србији од 2005. године били посвећени први часови у школама, а Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник прославља од 2012. године.

Тог дана, 11. новембра је 1918. године у Француској потписано примирје које је било на снази до закључења коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године, када је формално окончан Први светски рат.

Дан примирја је у Србији нерадан дан, а обележава се и у Великој Британији, Белгији, Новом Зеланду, Француској, у земљама Британског Комонвелта то је „Дан сећања“, а у Сједињеним Америчким Државама овај значајни датум назван је „Дан ветерана“.

У Србији се амблем овог празника, који би требало носити на реверу, састоји од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века – зелено-црне траке која окружује стилизовани приказ љубичастог цвета, Наталијине рамонде.

У том рату Срби су поднели велику жртву јер је погинуло око 1,3 милиона грађана, што је у том тренутку представљало готово трећину укупног српског становништва.

Наталијина рамонда  позната као „цвет феникс” постала је симбол српског страдања у Првом светском рату, када је погинуло око 1,3 милиона грађана, готово трећина укупног становништва, будући да има особину да се када наступи сушни период, притаји и осуши, да би са појавом воде „васкрснула” и поново озеленела. Поновно рађање повезује се са чињеницом да је и Србија успела да „стане на ноге”, након исцрпне борбе.

Ова биљка спада у угрожене врсте, а расте на истоку Србије и на планини Кајмачалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, увода у ослобађање Србије у Првом светском рату.

Завод за заштиту природе Србије помиње да је Наталијину рамонду 1882. године, у Јелашничкој клисури надомак Ниша, открио је лекар и ботаничар Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића.

Он је због краја у којем је открио тај цвет, желео да га назове „Нишка рамонда“, али је ипак одлучио да му име да по краљици Наталији Обреновић.

„Наталијина Рамонда“, односно цвет- Феникс, у Србији је заштићен законом, као „строго заштићена врста“ што значи да је строго забрањено и кажњиво њено сакупљање и нарушавање станишта.

Наталијина рамонда (Ramonda Nathaliae) припада фамилији Геснериацеае, која углавном обухвата биљне врсте распрострањене у тропским и субтропским областима. Наталијина рамонда је висока до 10 цм.

Тамнозелени и елиптични листови образују розету која лежи на каменитој подлози. На врху стабљике налази се по неколико љубичастих цветова. Цвета у периоду од априла до јуна. Током сушних периода биљка је сасушена, смежурана и браонкасте је боје, све док не падну кише, које је јој враћају свежину и оживљавају сву лепоту ове невеоватне биљке.

Ипак, каже Завод за заштиту природе, опстанак те врсте угрожавају микроклиматске промене у њеном станишту, инфраструктура, урбанизација, изградња брана у клисурама и кањонима, сакупљање тих цветних биљки ради гајења на другом месту.

Заштићена подручја Наталијине рамонде су Парк природе „Сићевачка клисура“, Специјални резерват природе „Јелашничка клисура“, Специјални резерват природе „Сува планина“, Национални парк „Шар планина“.

Наталијина рамонда која расте и у Северној Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске, трећа је и последња откривена врста из рода рамонди.

Претходне две отркивене су „Српска рамонда“ (Ramonda Serbica) коју је на Ртњу нашао Јосиф Панчић, и „Ramonda myconi“ – ендемска врста на Пиринејском полуострву.

 

Са дубоким поштовањем сећамо се својих часних и славних предака који су дали своје животе за слободу.

 

Јелена Недељковић

 

 

 

Бонус  видео  :

Руски хор „Александров“ – „Тамо далеко“

преузето са званичног канала ТВ „Храм“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име