Децембар са собом доноси мирис снега, укус шећера у праху са бундеваре и Божић који се приближава. Волим те мирисе. То су најлепше успомене мог детињства.
То су сећања, која ме враћају у време када смо најрадоснији празник – Божић, ишчекивали са радошћу нестрпљењем.
У мом крају, тамо где је Дунав најлепши и где се најлепше плави, у срцу једне од најлпших речних клисура Европе – Ђердапа, Божић осим радости најмлађих, доноси и топлину, срећу због најближих који заједно прослављају рођење Богомладенца Христа.
Бадње јутро почињало је одласком по бадњак.
Сада се, са модерним временима и традиција доста изменила, па многи бадњак узимају у Храму након литургије.
Али за многе домаћине, одлазак по Бадњак у Осојну, једно од најлепших брда изнад Кладова, са кога се, као на длану види читаво Кладово, и даље је најважнији задатак којим започињу прославу Божића.
Када се из сече Бадњака врате, колона застаје пред Храмом светог Великомученика Георгија, где се Бадњак оставља до почетка литургије и налагања, и онда колона креће даље кроз град и бадњаком се заките зграде оптштине, Дома здравља, вртића и свих институција у центру града, као и капије кућа чији су домаћини из неког разлога нису били у могућности да оду по бадњак.
За то време, домаћице у дому припремају дарове за коледаре.
Коледари су обично деца која обилазе комшилук, рођаке, и Божићним песмама најављују рођење нашег Господа Исуса Христа и призивају дому који посећују здравље, срећу и благодат. Домаћице коледаре дарују ситним новцем, воћем и слаткишима, које им стављају у посебно за то припремљене торбе.
Био је то најрадоснији догађај за децу, која су се радовала даровима и на равне части делила све што су добила.
Након што испрате коледаре, домаћице припремају трпезу за Бадње вече.
Вечера за Бадње увек је посна, а у мом крају припрема се уз пресну погачу и пасуљ пребранац, салата од киселог купуса, туршија, димљена риба као један од највећих специјалитета овог краја, а као највећа посластица припремају се разне пите, са бундевом и јабукама.
На трпези се обавезно налазе и суво и свеже воће, бонбоне, мед и ораси у љусци. Иначе, ораси у љусци, бонбоне и шећер у коцкама се сакривају у сламу, која се уноси у кућу заједно са бадњаком, па их деца траже и такмиче се ко ће пронаћи више.
Пре него што се бадњак унесе у кућу, одлази се у Храм на литургију. По завршетку литургије налаже се бадњак, а људи се окупљају око ватре где се друже, разговарају, и у радости ишчекују поноћна звона и објаву рођења Господа нашег Исуса Христа. То су најлепши и најсвечанији тренуци.
Иначе, у мом родном крају, традиција налаже да се Бадње вече проводи код куће, у кругу породице, и да се, изузев на Литургију, не одлази никуда у госте.
У породични дом, Бадњак се уноси након повратка са литургије, пре него што се седне за трпезу. Домаћин куца на врата, укућани питају ко је, а домаћин одговара да долази Бадњак, и улазећи у кућу каже : „Добро вече, и срећно вам Бадње вече“ , на шта укућани одговарају : „Бог ти дао среће“. Тада домаћин, са бадњаком на рамену обилази око стола на коме је постављена вечера и кукуриче, а домаћица баца жито и прати га, док деца за њима пијучу. Тада се Бадњак прислања уз зид и седа се за вечеру. Пре него што вечера започне, дом се окади тамјаном. Некада се Бадња вечера се некада служила на поду. Данас се служи за столом, али је оно најбитније, а то је да вечера протекне у миру, слози и радости, и почиње након што домаћин и укућани отпевају „Рождество Твоје“ и сви се заједно помоле читајући молитве које знају.
Сви ови обичаји, сечење и уношење Бадњака, уношење сламе и кађење дома тамјаном и смирном, имају библијску симболику и значење и подсећају нас на Витлејем, пећину у којој је Пресвета Богородица, на слами, огрејана ватром храстовог дрвета родила Спас света. Тамјан и смирна подсећају на дарове које су мудраци донели Богомладенцу.
Многи верници остају будни, и са нестрпљењем ишчекују поноћну, Божићну литургију, када ће једни другима честитати Божић речима : „Мир Божији! Христос се роди- Ваистину се роди!“
Божићно јутро такође почиње одласком у Храм, када се верници који су постили 40. дана причешћују, а након завршетка литургије, највише се радују деца јер испред Храма ломе чесницу у потрази за златником.
Када се из Храма врате кућама, укућани честитају празник једни другима и са радошћу ишчекују положајника.
Положајник је у Источној Србији неко од комшијске деце, мали или млађи рођак, који се дочекује као најдражи гост. Након што прожара ватру и благослови дом и укућане, положајник се заједно са укућанима части.
Божић је време за породицу, када се укућани окупљају, када проводе време заједно у радости и слози.
Иначе, један од најлепших обичаја у Источној Србији је, да кћерке које су се удале, и имају „своју кућу“, односно, које су формирале своју породицу, за Божић посећују своје родитеље и доводе унуке у госте бакама и декама.
За Божићни ручак се обавезно припрема печеница, односно печено месо, чесница у коју се, поред новчића који симболизује богатство, стављају зрно кукуруза да би година била родна, и пободе се гранчица босиљка да би у кући читаве године владао мир и слога и било благостање.
Божић се прославља три дана, а иначе, предање каже, да је добро започети неки посао, како би година била успешна.
Трећег дана се слама износи и распоређује у башти, како би што боље родила, а девојке у источној Србији трећег дана Божића, након што очисте кућу стану на мрвице које су сакупиле на гомилицу да би чуле име свог будућег супружника.
Данас се традиција у многоме променила, и многи обичаји су се изменили и прилагођени су времену у коме живмо, али радост, породична топлина и окупљања око празника и светиња остаје и траје.
Мир Божији –Христос се роди!
