Неудобан ми је често мој кревет. Пун је неких невидљивих мрава који се увлаче испод моје коже и гризу ме за размишљања и осећања.
Неудобан јастук на којем спавам.
(На којем се трудим да заспим )
Неудобна ми је столица на којој седим,
и сто за којим пишем – неодговара ми тај положај.
Неудобне су ми патике.
Неудобни су ми неки људи који покушавају да ми одузму самостану вољу. Право да сама одлучујем – тако што ми намећу своја правила игре.
Неудобне су ми неке поруке.
Неудобни су ми неки разговори. И неке књиге су ми исто неудобне. Нагло подизање тона, нагло паљење светла могу бити јако неудобни и неприатни.
Некад ми је моја кожа неудобн а и не знам шта са собом.
Одобна ми је тишина.
Маминих дланова топлина коју осетим ујутру кад ме облачи – кадкад ме критикује што сам лења и не облачим се сама а ја јој не умем објаснити колико ми прија њена близина. Удобни су ми су они сати кад останем сама са својим оцем. Мој тата није завршио неке велике школе али могу одговорно да кажем да је један од најумнијих људи које познајем и скоро све
што сам научила о историји, хемији, физици, он ми је причао.
Удобна ми је мамина кухиња. Шетње са татом. Време проведено са мојим малим сестрићима.
Сеђања на моју школу и моју учитељицу су ми посебно удобна и драга. Удобна ми је моја Бабина Лука. Удобна ми је моја црква. Удобан ми је мој комшилук.
Удобне су ми поруке које размењујем са мојим највољениим братом, блесаве приче у којима му наш наш чика Бранко од њега ( Уствари ја ) жаргонским речником тражи разне ствари. Од рецепта за Чирз Кејк, и објашњења како се поправља мобилни телефон, до стритног захтева да потхитно упише Докторске Студије ! “ Јер пези вак’о сине, значи ако наиђе нека екстра Цица, ће’ је лакше смувам ако кажем да ми је једно дете доктор Теологије ! Капираш ?! Без тога сам ладно проп’о ! Па ти синко гледај шта ћеш и како ћеш мислим оно ! “ И наш најурнемеснији смех до суза! Ја могу и смем да желим и да верујем да ће ми сестре и браћа постати Астронаути. Прва група људи која ће крочити на Марс. То је моје право ! У свету транс жена, Задруга, Елита, Пинка ето… Ја имам ту жељу.
Удобне су ми оне вечери кад тата
разговара са пријатељима а, мама нам спрема вечеру па онда сви седнемо заједно весели , без напетости.
Кафе и размена књига са сестром. Удобни су ми моји пријатељи. Удобан ми је један поглед који ме већ деценијама најтоплије грли својом бескрајно добром душом чува. И коју много волим.
Зато љубоморно чувам своју удобност,
а од неудобности бежим и склањам се јер су жуљеви од ње тешко изллечиви.
