Драги чико, ја сам дете. Тек треба да навршим четврту годину. Учим са баком песмице и молитве. Боје и дане у недељи одавно знам. Прошле јесени моја мама ми је родила бату. Ја сам мали, мој фонд речи је богат за мој узраст ипак не толико да ти могу рећи шта тачно желим.
Моја земља је мала. Неки људи у далеком свету који су само чули да тамо негде постоји Србија, верују да смо ми земља дивљака. Дивљи људи који кољу недужне жртве. Где се људи са малих екрана у сред бела дана скидају голи и раде свашта пред вишемилионинским аудиторијумом. Силују жене , муче и пороцима подговарају децу и младе. Продају своју крв за шаку србрењака са Запада, имају право тако да мисле јер су нам и друштво и култура. Литература и кинематографија заиста такве да онај на Јамајци кад чита о мојој земљи заиста стиче утисак да смо ништа друго до једно дивље племе које није чак ни за резерват.
Ипак није тако.
Моја земља је света земља. Земља коју ти желиш да копаш је земља светитеља. Светиња и ратника чија је крв за Матину и моју слободу том истом земљом проливена. На мом двору су пре много векова први у Европи употребљавали есцајг. Мојом земљом су ходали сватитељи.
У њој леже часни предаци мојих родитеља.
Мала, поцепана, слаба, понекад чак и подводљива и подмитљива али света Савина, Стефанова, и Душанова Србија ! Под овим светим небом родили су се моји имењаци свети владика Николај жички и охридски и Никола Тесла.
Звездани Миланковић и Пупин. Ево, док љуштим кукурузе да их печемо размишљам како могу да ти верујем да ћеш баш у мојој земљи применити најмодерније безбедне стандарде приликом рударења како би нас заштитио кад си свуда по свету оставио за собом пустош?
Ти мислиш, да је моја земља особа са хендикепом која живи у селу без образовања , неука. Везана за своју прошлост, иконе, и светитеље. Која шири руке свима и “воли све !“ Безумна и крезава па ћеш ти тако образован и начитан који немаш времена за такве тривијалности да је убедиш да за њу није добро што има чист ваздух, плаво небо, и здраво и плодно земљиште које нам даје здраво воће и поврће. И да ће уз тебе постати боља. А ако неће да буде послушна и да ти верује ти ћеш јој одузети светиње, затворити границе, пустити Пандемију измиљеног вируса , послати ловце на њена рудна богаства. Бацати на њу осиромашени ураниум са надом да ћеш је ослабити.
Грешиш много! Она је све јача, веселија и ближа Господу јер су је они пре тебе волели. Радовали се кад је виде, и поклањали јој лепше осмехе, топлије и удобније загрљаје од твоје хладне суздржаности, ружних речи и ироније коју си јој одувек пружао. Ближа небу и Господу она се радује и верује да ће се ускоро вратити Љубав. Зато одлази из моје земље ! Ја желим да растем здрав . Да се играм и дишем чист ваздух .
Иди из мог света!
