Данас је много леп дан.
Други Божић, Сабор Пресвете Богородице, и твој рођендан вољени брате мој, Ја одавно верујем да је тебе Сама пронашла међу Анђелима Пресвета Богородица послала нама да нас чуваш. Никада ти нисам рекла јер се плашим да ми нећеш веровати али сећам се додуше кроз маглу једног давног Божића кад су тата и тетка устајали у зору да би обавили све за Божић а онда одлазили на посао, можда сам тада имала три године, и можда си се тада ти родио. А можда је то било јутро уочи твог првог рођендана.
Увек ћу ти бити захвална за све, а замолићу те да ми опрстиш што сам…. Полудела ! Моја душа и психа су постали болесни и ја то знам. Ја осећам, и осећам . Да то није у реду. Моје очи и моји видици су другачији од видика других људи у нашем селу. Једном ћу те загрлити чврсто и полако све објаснити .
Исто тако осећам каква си ти драгоценост.
Увак сам волела и гледала твоје лепе очи и знам колико је твоја душа отмена , племенита и госпосвена.
Хвала ти што ми дозвољаваш да ти пишем, да пишем о теби. Осећам и знам ко мене воли . Ја не мам ништа друго да ти поклоним и дам за узврат Хвала ти много много много за оно тужно вече. Значило је што си ту.
За смех и радост. Ти си моја душа, и моје Небо !
Али није време прошло. Радоваћемо се јер нас тек чека време наших дугих разговора, уз чика Бранково кувано вино и Ниџине и Матине несташлуе, док он гледа “Утисак недеље“ са татом и чича Јоцом . Мама и Гроф плету. Јелица, Ивана, и Александра праве запечен Грашак са павлаком, Маркић решава укрштене речи и повремено нас пита за помоћ. А Маја и Ружица журе да одвезу Исидору у град! Чврсто верујем да ће се једном такво вече пуно љубави десити ! И морисаће на тамјан. Даће Богородица.
Волела бих да одем са тобом и Мајом у цркву у бањи Трепчи. Мислим, вас двоје сте ми посебни па бих волела да вам покажем, та светиња мени много значи. А наравно, и други могу са нама ко жели. И да вам покажем моје плаво Игало.
До тада ћу уз Божју помоћ да се смирим и да се молим.
Волим те највише на свету !
