Од очаја оседеће власи,
на лицу заденуће боре.
Очи искра неће да краси,
свитаће мутне зоре.
Измаглица времена,
у њој јаке коби.
Бића крхка, плашна,
такве су данас доби.
Оковани једом,
страхом притискани.
Нејаки пред бедом,
са свих страна стискани.
Сакривена радост,
ако је и има?
Данас живот чине,
често нити тмина.
Ланци кости леде,
где је љубав сада?
Kоја утвара уђе
у та срца млада?














