Све је то привид…
Црна коса, зелени смарагди…
Осмех благи.
Не, не да ми се да сретнем те
и сасвим обично шапнем
волим те драги.
Све је то привид, снови пусти…
Рука једна другу држи.
Плод маште и жеља од јаве бржи,
занесу се, пожуре и срце мисли
ако трају довољно дуго, јако
то више сан неће бити.
Један ће човек жену загрлити.
Шаптати јој тихо, све тише
да ништа их неће раставити више.
Све је то привид.
